Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Nema najezde zmija

Pored ljudi koje je poplava ugrozila i donela brojne nevolje, bez svojih staništa ostale su i različite vrste životinja, među kojima i zmije. Pojava životinja koje su potražile suvo tlo opisuje se kao najezda, što može dodatno da proizvede atmosferu nesigurnosti i straha. To je podstaklo stručnjake da upozore javnost da je pojava životinja, među njima i zmija nakon poplave razumljiva, a da je strah od zmija neosnovan.

U poplavnom području se pretežno mogu susresti vrste zmija koje su svojim načinom života vezane za vodu. To su u najvećem broju slučajeva ribarice (Natrix tessellata) i belouške (Natrix natrix), ali se i na poplavljenim delovima polja mogu susresti i smukovi i to najčešće stepski smuk (Dolichophis caspius), međutim i šumski smuk (Zamenis longissimus). Ono što je zajedničko svim ovim vrstama je sa mogu biti izuzetno velikih dimenzija - čak 1,5 pa i 2 metra, ali takođe, zajedničko im je da su neotrovne i potpuno bezopasne.

Otrovnice koje naseljavaju naše područje pretežno nisu nastanjene na ovim poplavama zahvaćenim prostorima. Međutim, nije nemoguće da se poneka i susretne van njihovog područja jer su i ove zmije, kao i ostale vrste životinja, poplavom poterane iz svojih skloništa, i u potrazi su za suvim kopnom.

Kolika je realna opasnost od zmija? Zmije ne prenose ni jednu bolest na ljude, a hrane se glodarima koji su jedan od glavnih uzročnika eventualnog izbijanja i širenja zaraza. U tom smislu, one neposredno doprinose suzbijanju mogućih epidemija zaraznih bolesti.

Svih deset vrsta zmija koje obitavaju u Srbiji su zakonom zaštićene, odnosno zabranjeno je njihovo uznemiravanje, ubijanje, ili uništavanje staništa.

Neotrovne zmije (belouške, ribarice i smukovi) samo se u krajnjoj nuždi „brane ujedanjem“, koje je potpuno bezopasno, dok u najvećem broju slučajeva beže. Čak i ako bi došlo do ujeda, ništa se ne bi dogodilo. Prvenstveno zbog karakteristične obojenosti dorzalne (leđne) strane tela, sa otrovnicama se mogu pomešati, ribarica i smukulja (Coronella austriaca). Smukulju je takođe moguće sresti na ovim poplavnim područjima, ali je ona mnogo manja i sitnija, ali takođe potpuno bezopasna za ljude.

Zmije se boje ljudi, i uglavnom se sklanjaju i beže, a napadaju čoveka samo ako se osećaju neposredno ugrožene. Ukoliko se naleti na zmiju, najbolje je nekim premetom (štapom, metlom...) skloniti u stranu i pustiti da se udalji u potrazi za svojim za nju bezbednim staništem. Ukoliko je neophodno neku od ovih zmija hvatati, dovoljno je zaštititi se najobičnijim rukavicama (samo zbog neposrednog kontakta sa jedinkom) i transportovati u nekoj platnenoj vreći (ili vreći za pesak) van naseljenog mesta i pustiti je.

Srpsko herpetološko društvo „Milutin Radovanović“ uputilo je apel javnosti - medijima i građanima uključenim u razmenu informacija putem društvenih mreža, da ne podižu i ne šire paniku zbog zmija koje ljudi sve češće sreću. Na svojoj internet strani ovo društvo objašnjava koliko je realna opasnost od zmija, i kako postupati u slučaju da se na nju naleti. Oni objašnjavaju, „u slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.“

Na sajtu Srpskog herpetološkog društva stoje i osnovna uputstva za pružanje prve pomoći u slučaju ujeda otrovnih zmija O tome pročitajte ovde

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.