Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

O posledicama elementarnih nepogoda na zaštićenim prirodnim dobrima u Srbiji

U cilju sagledavanja posledica vremenskih nepogoda koje su zadesile veći deo teritorije Srbije sredinom maja 2014. godine, Zavod za zaštitu prirode Srbije je u saradnji sa upravljačima zaštićenih prirodnih dobara sačinio prelimiarni izveštaj o posledicama nepogoda na zaštićenim prirodnim dobrima.

S obzirom da prirodna dobra često obuhvataju vodotoke i nekoliko slivova u zavisnosti od površine na kojoj se prostiru, posledice dva poplavna talasa različito su se iskazale:

1. Prvi poplavni talas manjeg intenziteta i vremena trajanja, ostavio je posledice uglavnom na području zapadne i južne Srbije. Od uređenih prirodnih dobara najviše su bili pogođeni: Spomenik prirode „Đavolja varoš“. Šteta od bujice nije ugrozila temeljni fenomen, već samo pristupni ; Spomenik prirode „Park u Vrnjačkoj banji“ gde se posledice ogledaju u ugroženosti jednog od vodozahvata mineralne vode (Snežnik) i delu parka koji je bio pod vodom.

2. Polovinom maja meseca razorni poplavni talas sa velikim vremenskim trajanjem pogodio je centralnu i zapadnu Srbiju, odnosno prostor omeđen Zapadnom Moravom, Velikom Moravom, Drinom i Savom. Na tom prostoru postoji veliki broj prirodnih dobara koja su zaštićena, u postupku istraživanja ili evidentirana, zbog čega je Zavod preduzeo preliminarnu evaluaciju ugroženosti prirodnih dobara.

Na osnovu preliminarne evaluacije ugroženosti konstatovano je da većina zaštićenih prirodnih dobara nema oštećenja iako postoji ugroženost prirodnih vrednosti. Posledice poplave iskazane su pretežno u režimu zaštite II i III stepena i u zavisnosti od karaktera prirodnog dobra i temeljne vrednosti ogledaju se u: erodiranju zemljišta, inženjerskogeološkim pojavama i procesima, izmeštanju rečnog korita, rušenju i izvali stabala i dr. Pored navedenog, treba istaći da su najveće štete pretrpele zaštićene vrste koje se nalaze slobodno u prostoru na kome se desila poplava, odnosno uništena su ili teže oštećena staništa sitnih glodara i herpetofaune, delimično su poremećena riblja naselja usled spontanog izlivanja ribnjaka čime je došlo do unošenja alohtonih vrsta riba, a oštećenja vegetacije sa plitkim korenom je moguće kasnije utvrditi. Kao značajno ili veoma ugroženo prirodno dobro izdvajaju se zaštićene pećine, zbog toga što enormna količina voda u kratkom vremenskom periodu utiče na povećanje ispucalosti stenske mase, kvalitet nanosa u kanalima i šupljinama krečnjaka, i posredno na stabilnost stenskih masa.

Prema dosadašnjim saznanjima i izvršenim stručnim nadzorima može se konstatovati da se štete ogledaju najviše u uništenom mobilijaru koji je moguće sanirati u kraćem periodu. Iako ne predstavljaju deo prirodnih dobara, treba napomenuti da oštećenja infrastrukturne mreže (puteva, struje i dr.) imaju posredno uticaja jer je pristup zaštićenim prirodnim dobrima otežan.

Stanje biodiverziteta posmatrano na nivou vrsta generalno je zadovoljavajuće, a ugroženost se može očekvati kod pojedinih vrsta i primeraka. Izvesne promene, pretežno bez većih posledica, su se dogodile i kod predeone raznovrsnosti pojedinih područjaTačan stepen oštećenja utvrdiće se nakon terenskih izlazaka.

Zavod za zaštitu prirode Srbije će u okviru svog redovnog programa realizovati detaljnije obilaske zaštićenih prirodnih dobara, dobara u postupku zaštite i evidentiranih dobara u opštinama koje su najugroženije nako kojih će biti dostupan detaljan izveštaj o posledicama poplava na prirodu.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.