Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Zavod RJ Niš promenio sistem vodosnabdevanja staništa venerine vlasi kraj Zvonačke banje

Zavod je, u cilju očuvanja strogo zaštićene vrste, paprati venerina vlas, preduzeo aktivne mere zaštite na području Specijalnog rezervata prirode „Venerina padina“, kraj Zvonačke banje.

Mala, fragilna paprat. venerina vlas (Adiantum capillus veneris) pronašla je svoje jedino utočište u Srbiji na specifičnom staništu u banji Zvonce. Stanište venerine vlasi čine velike naslage bigra, stene čiji je proces stvaranja veoma osetljiv i direktno vezan za proces oticanja termomineralnih voda. Ovo stanište zaštićeno je kao Specijalni rezervat prirode „Venerina padina“. Isušivanje ili vađenje bigra dovelo bi do narušavanja populacije venerine vlasi, a možda i do nestajanja vrste sa prostora Srbije.

Juna 2014. godine, tokom stručnog nadzora saradnika Zavoda ustanovljeno je da je došlo do prevelikog nagomilavanja bigra unutar postavljenog sistema i da je neophodno ponovo izvršiti zamenu. Ekipa Zavoda, u pratnji Republičkog inspektora Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine izvršila je uklanjanje postojećeg sistema i postavila novi. Deo cevi sa mlaznicama koje prelivaju bigreni odsek ostala je nepromenjena, ali je očišćena i omogućen je protok vode u količini koja je potrebna za opstanak vrste. Cevi koje su zamenjene bile su ispunjene velikom količinom bigra koji je i onemogućavao normalno proticanje vode.

Više od deset godina vodi se borba za očuvanje ove retke vrste i jedinstvenog staništa u Srbiji. Kaptiranjem izvora termomineralne vode 2001. godine, narušen je vodni režim staništa, a samim tim ugrožen je i opstanak populacije venerine vlasi. U to vreme na ovom staništu bilo je svega 10 jedinki venerine vlasi. Iz tog razloga Zavod za zaštitu prirode Srbije postavio je veštački sistem za vodosnabdevanje populacije. Sistem je izveden od niza plastičnih cevi koje sprovode vodu od kaptaže termomineralnog izvora do samog staništa. Na ovaj način uslovi za opstanak i prezimljavanje jedinki bili su obezbeđeni. Osim toga, na stanište su zasađene i jedinke proizvedene u tzv eks situ uslovima, što je doprinelo povećanju brojnosti populacije. Međutim, imajući u vidu fizičkohemijski sastav vode, odmah se znalo da postavljanje jednog takvog sistema neće biti trajnog karaktera. Iz tog razloga, stručni saradnici Zavoda izvršili su i prvu zamenu sistema 2009. godine, uz pomoć opštine Dimitrovgrad i đaka gimnazije „Sv. Kirilo i Metodije“ iz Dimitrovgrada. Narednih nekoliko godina populacija venerine vlasi bivala je brojnija, zahvaljujući redovnom stručnom nadzoru i povremenim intervencijama na mlaznicama sistema za vodosnabdevanje.

Inače, venerina vlas je paprat koja formira guste busenove. Listovi su dugi 10-60 cm, jajastolancetastog oblika. Njena staništa su vlažne stene, pored izvora i potoka, na mestima sa puno mahovine. Vrsta je termohigrofilna, što znači da je za njen opstanak neophodna određena količina vlage i toplote.U svetu ova biljka i nije previše retka, ali na Balkanskom polustrvu, osim u primorskim krajevima, ova biljka je retkost.

Prema nacionalnoj legislativi, vrsta je strogo zaštićena, a u Crvenoj knjizi flore Srbije uvrštena je kao krajnje ugroženi takson.

Zavod za zaštitu prirode Srbije nastaviće redovan monitoring SRP „Venerine padina“ kako bi se očuvalo ovo jedino stanište strogo zaštićene vrste u Srbiji.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.