Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Heracleum mantegazzianum Somm. (divovski svinjski korov)

Povodom vesti koja se ovih dana više puta pojavila u medijima u vezi sa biljkom pod latinskim nazivom Heracleum mantegazzianum Somm. et Lev., (divovski svinjski korov), ovom prilikom želimo da ukažemo na osnovne karakteristike biljke i opseg njenog pojavljivanja u zemljama u našem okruženju.

U Srbiji postojanje ove vrste nije zabeleženo, dok su u zemljama koje nas okružuju nađeni pojedinačni primerci.

Heracleum mantegazzianum Somm. et Levier prirodno raste u Rusiji i u jugozapadnoj Aziji. Prvi put je opisana za nauku 1895. godine (Nielsen, C., H.P. Ravn, W. Nentwig and M. Wade (eds.), 2005.), ali se smatra da je i ranije došla u Evropu kao ukrasna biljka. U zemljama gde je preneta nakon niza godina počela je prirodno da se širi duž reka. U Severnoj Americi je introdukovana 1917. godine (EPPO data sheet on Invasive Plants, Web version 2006-01-24 – doc 05-11830rev2) kao baštenski kuriozitet, da bi se pedesetih godina prošlog veka pojavila u Kanadi. Ima je u Australiji i na Novom Zelandu. Vrsta se proširila delovanjem čoveka, koji je namerno prenosi kao ukrasnu biljku, koja je nastavila da se samostalno širi.

Na Balkanu je zabeležena u Sloveniji (Ljubljana, Maribor), gde je verovatno pobegla iz botaničke bašte. U Bosni i Hercegovini je zabeležena 2010. godine u okolini Sarajeva i utvrđeno je da se tu nalazi od 2007, dok je u Hrvatskoj registrovana 2009. na jednom nalazištu u Međumurju na obali reke Mure.

Kao i sve druge invazivne vrste ima negativan uticaj po ostalu divlju floru, izaziva ekonomsku štetu i škodi zdravlju ljudi. Na mestima gde dominira staništem, budući da je u pitanju invazivna vrsta, treba započeti uklanjanje u rano proleće dok je još na samom početku rasta, odnosno obavezno pre faze cvetanja.U fazi kada cveta, vrlo joj je teško prići zbog veličine (do 5 m). Ova vrsta stvara fitotoksični biljni sok, koji na koži, u kombinaciji sa UV zracima, izaziva dermatitis. U slučaju kontakta sa očima može doći do oštećenja vida. Pri uklanjanju biljke obaveyna je upotreba rukavica i zaštita za oči, pre svega u kasnijim fazama njenog rasta. Kada se uklanja iz korena, treba ga zaseći 10 cm ispod površine zemlje. Košenje se preporučuje bar dva do tri puta u sezoni, da ne bi dospela u fazu kada cveta i plodonosi. Dok je mlada ova biljka je hrana za koze i ovce, tako da se i one koriste u borbi protiv ove vrste na mestima gde ona dominira staništem.

Osnovne karakteristike:

Dvogodišnja ili višegodišnja biljka, koja tri do pet godina postoji u formi rozete i može dostići veličinu do 2,5 metra. Koren je žut, razgranat, dubok 40-60 sm. Stablo je šuplje, godišnje raste i do 2-5 metara u visinu i 10 centimetara u širinu. Stabljika je rebrasta sa ljubičastim mrljama. Najniži listovi se javljaju u aprilu i mogu da porastu do 3 m u dužinu i 1,7 m u širinu. Glavna cvast je velika oko 80 cm u prečniku. Postoji 8 štitastih cvasti koje nadvisuju glavnu cvast. Cvetovi (beli ili ružičasti) su na drškama dugim 10-20 mm. Prvi cvetovi se javljaju u julu, a najveći broj se otvara tokom jula. Plod je spljošten, eliptičan, 6-8 mm dug, 4-10 mm širok, usko krilat. Veći plodovi se javljaju na glavnoj cvasti, a manji na okolnim cvastima. Nakon cvetanja biljka je završila svoj životni ciklus. Jedna jedinka stvara 5000-100 000 semena, koja se šire lokalno, ostajući pored majke biljke, ili ih voda raznosi na veće razdaljine. Prirodno raste na obodu šume ili na proplancima u planinskom pojasu sa godišnjom količinom padavina 1000-2000 mm u umereno-kontinentalnom pojasu. Van prirodnih staništa javlja se duž reka, puteva, pruga, na deponijama i đubrištima. Zabeležena je i u šumama, na vlažnim staništima, pored obala reka i u urbanim sredinama.

Vrsta je slična biljkama iz istog roda koje su autohtone vrste kod nas, ali su one mnogo manje rastom i teško ih je pomešati. Češće se dešava da se pomeša sa drugim biljkama kao što su Pastinaca sativa (paškanat), Angelica archangelica (anđelika), Angelica sylvestris (šumska anđelika) i druge.

Kako bi se sprečio negativan uticaj unešenih vrsta zabranjeno je strane vrste puštati ili saditi u prirodi, budući da one svojim rastom, razmnožavanjem i širenjem mogu izazvati ekološke i ekonomske štete i ugroziti zdravlje ljudi, odnosno mogu postati invazivne.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.