Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

O merama zaštite slepih miševa kao bioidikatorskih vrsta u zaštiti prirode

U cilju razmene iskustava o aktivnostima u oblasti zaštite slepih miševa, kao osnove za saradnju, Zavod je 15. januara, posetio Danilo Russo, predstavnik Fakulteta za poljoprivredu Univerziteta u Napulju i Jelena Burazerović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovom prilikom održan je sastanak sa stručnim saradnicima Zavoda u cilju razmene informacija i diskusije o zaštiti slepih miševa u kontekstu sprovođenja mera zaštite prirode. U uvodnom delu sastanka Danilo Russo je predstavio svoj rad u zaštiti slepih miševa i posebno realizaciji projekta „Zaštita slepih miševa u poljoprivrednim predelima“ koji se u Srbiji realizuje uvažavajući stečena iskustva u Italiji.

Polazeći od značaja zaštite slepih miševa kao bioindikatorskih i tzv. „kišobran vrsta“ u zaštiti prirode, učesnici sastanka su procenili da je neophodan dalji rad na prikupljanju informacija o njihovim staništima, kao i saradnja stručnih, naučnih i istraživačkih institucija i organizacija. Postojanje adekvatnih informacija o staništima i rasprostranjenju slepih miševa uslov je uspešnog uspostavljanja mera njihove zaštite. Takođe, razgovaralo se i o efektima i vrstama mera zaštite prebavilašta slepih miševa tj. pećina, šuma, napuštenih objekata i dr, budući da uprkos značaju koji imaju za ekosisteme i ljude, mnogim vrstama se sužavaju areali i brojnost populacija opada.

Sve vrste slepih miševa u Srbiji su zaštićene zakonom. Zakonom se ove vrste životinja štite od uznemiravanja, zlostavljanja i ubijanja, a zaštićena su i njihova skloništa koja su naročito značajna za njihov opstanak. Međutim, staništa u kojima se hrane ili koja im služe da stignu do lovnih teritorija često nisu zaštićena, a naročito su ugoržena u poljoprivrednim predelima. Intenzivna poljoprivredna proizvodnja ima izrazito nepovoljan uticaj na slepe miševe i uopšte divlji svet usled: upotrebe hemijskih sredstava (herbicida, insekticida i sl.), isušivanja i zagađivanja vodenih i vlažnih staništa, krčenja i nepravilnog upravljanja šumama, uklanjanja živica, drvoreda i vegetacije koja prati vodene tokove, gajenja monokultura na velikim površinama, narušavanja raznovrsnosti i strukture predela, uništavanja i fragmentacije prirodnih staništa. Slepi miševi su inače bitni stanovnici poljoprivrednih predela budući da su značajni prirodni regulatori brojnosti insekata od kojih su mnogi štetni po poljoprivredne kulture, šume, a ponekad i zdravlje ljudi i domaćih životinja.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.