Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

O zaštiti staništa na Adi Ciganliji povodom obeležavanja Svetskog dana voda

Povodom obeležavanja Svetskog dan voda, na poziv NVO „Ambasadori zaštite životne sredine“ Zavod za zaštitu prirode Srbije, uključio se u organizaciju manifetacije koja je održana 22. marta u Beogradu, na Adi Ciganliji. Za održavanje događaja odabrana je Ada Ciganlija imajući u vidu da je jedino kupališe kod nas koje je bilo nosilac Plave zastave, prestižnog međunarodnog priznanja za kvalitet vode za kupanje i aktivnosti koje se odnose na sigurnost posetilaca i obrazovanje iz oblasti životne sredine. U organizaciji događaja pored Zavoda i Ambasadora živnte sredine učestvovali su i JP „Ada Ciganlija“ i Udruženje spasilaca na vodi Srbije.

Program obeležavanja započeo je demonstracijom veština i tehnika spasavanja kupača u jezeru koje su izveli članovi Udruženja spasioci na vodi, a u kojima su se oprobali i učesnici akcije. Nakon programa spasilaca, predstavnici Zavoda upoznali su učesnike sa odlikama prostora Ade Ciganlije kao staništa retkih i ugorženih vrsta.

Vrednosti zaštićenog staništa malog vranca, koji zimuje u vrbacima ade, predstavio je ornitolog Goran Sekulić, pomoćnik direktora Zavoda, ukazujući da se mali vranac, koji je до недавно сматран глобално угроженом врстом и чија је популација значајно смањена захваљујући мелиоративним захватима и смањењем водених површина, na pogodnim zimovalištima okuplja u velikom broju. Распрострањење врсте је ограничено на Панонску низију, слатководна станишта источног јадранског приобаља, Балкана, Мале Азије, Месопотамије, каспијског, аралског и црноморског слива. U новије време европска популација умерено расте, а савремене процене бројности у Србији крећу се од 600 до 1100 парова, уз изражена колебања. Ушће Саве у Дунав је једно од најзначајнијих подручја за зимовање ове врсте, када се окупља и преко 7000 јединки подаци су које је истако овом приликом Горан Секулић. Mali vranac je vrsta koja настањује сливове великих река и језера, храну тражи на барама, рибњацима, мртвајама и сличним стаништима. Гнезди се колонијално у трсци и на дрвећу. Vеличина тела малог вранца је 45-55 cm.

Adu Ciganliju kao jedino danas poznato stanište vrste nejestive gljive Myriostoma coliforme u Srbiji prestavila je mr Verica Stojanović, botaničar Zavoda. Iako je ova vrsta davno zabeležena i na dva druga lokaliteta u našoj zemlji (u Šumadiji i Deliblatskoj peščari), uprkos ponavljanim istraživanjima u poslednjih 40 godina više nije nalažena na mestima gde je ranije bila poznata i jedini danas preostali lokalitet na kome se javlja je Ada Ciganlija. Zbog nestanka na mestima odakle je ranije bila poznata i zbog krajnje ograničenog areala gde danas živi, praktično na jednom mikrolokalitetu koji je izložen jakom antropogenom uticaju, smatra se da je ova vrsta u Srbiji krajnje ugrožena rekla je ovim povodom Verica Stojanović. Ova gljiva, kao i većina drugih, nema tradicionalno narodno srpsko ime, a takođe ne postoji ni usvojeno standardno ime na srpskom. Obično raste u vlažnim šumama ali i na peskovitom zemljištu na otvorenom. Glavno stanište su listopadne mešane šume duž velikih reka sa vrbom i topolom, kao što je to slučaj sa ekosistemom dela Ade Ciganlije. Ova vrsta je do danas zabeležena u 20 zemalja na samo 155 lokaliteta u celoj Evropi. Ukupno 46 % lokaliteta se nalazi u zaštićenim oblastima ili Natura 2000 područjima. Svi ovi nalazi su načinjeni tokom dugog vremenskog perioda i u poslednjih 25 godina vrsta je sve ređe nalažena. Veoma je retka i disperzno rasprostranjena. Uvršćena je na Crvenu listu ugroženih gljiva Evrope. Takođe, spada u jednu od 33 vrste gljiva predloženih za međunarodnu zaštitu odredbama Bernske konvencije. Obuhvaćena je projektom mapiranja i inventarizacije 50 najugroženijih vrsta Evrope koji sprovodi ECCF (European Council for the Conservation of the Fungi).

Sa učesnicima skupa razgovaralo se i na temu značaja zaštite voda i stanjem ovog prirodnog resursa na globalnom i nacionalnom nivou. Tematski letak o Svetskom danu voda možete preuzeti na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije u okviru rubrike IZDANJA – publikacije za preuzeti.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.