Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Vrane u odbrani svojih mladunaca

S prolećnim danima učestaju pozivi građana koji su se uplašili vrana, i žale se na njihovo neuobičajeno, uznemiravajuće ponašanje, i ničim izazvane agresivne napade.

Vrane su odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova, zelenih površina okruženih betonom... U prvim prolećnim mesecima ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih povreda. Međutim, razloga za strah nema, a ponašanje vrana koje mnoge podseća na prizore iz Hičkokovog čuvenog filma „Ptice“ je ništa drugo, nego roditeljska briga i upozorenje ljudima da se ne približavaju njihovim mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.

Vrane napadaju ljude u blizini gnezda jer se boje za svoje mladunce, što je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje nikada nije dovelo do ozbiljnijih povreda. Najbolji način da se ljudi zaštite, jeste da izbegavaju mesta gde se nalaze gnezda vrana.

Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima. Krajem aprila i početkom maja, mladunci vrane su operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadaju iz gnezda i pre nego su spremni da lete. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približio mladuncu. Najpre odrasle ptice počinju glasno da šalju znake upozorenja snažnim gakanjem, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa lažnim ili pravim napadima u cilju odbrane mladunaca. Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let i više nema bojazni od napada.

Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta. U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda, ili mesta gde su mladunci. Ukoliko ptice uporno brane mlade, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo s kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana. Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućstvu bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda. Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju. Poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.

Siva vrana

Dužina tela 44–51 cm. Naseljava istočnu, severnu i južnu Evropu (u zapadnoj Evropi zamenjuje je crna vrana), zapadnu Aziju, Bliski istok i Malu Aziju. Stanarica je. Prisutna je u različitim otvorenim staništima, od ravnica do visokih planina. Redovna je i brojna u poljoprivrednim područjima, gradovima i selima.

Siva vrana koristi raznovrsnu hranu biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka. Evropska populacija je stabilna. Procenjeno je da brojnost sive vrane u Srbiji raste, a trenutno se u državi gnezdi 130.000–200.000 parova. U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, ali je to, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog koje je organskog porekla, što je posledica povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenje gradova. Samim tim, to za vrane znači i olakšan pristup hrani, kojom prilikom i dolaze u „sukob“ sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.