Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Održan Skup o međunarodnim standardima zaštite životne sredine i razvoju vetroelektrana

Zavod za zaštitu prirode Srbije, Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica Grupe Svetske banke i Privredna komora Srbije organizovali su 27. maja 2015. godine u Beogradu, skup za predstavnike privatnog sektora, državnih institucija i nevladinog sektora pod nazivom: „Vetroelektrane i zaštita životne sredine – uticaj na ptice i slepe miševe“. Skup je rezultat saradnje dve inicijative IFC-a, Balkanskog programa za obnovljive izvore energije i Programa za strateško savetovanje u vezi upravljanja korporativnim rizicima.

Rad skupa otvorila je Stana Božović, državni sekretar Ministarastva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine istakavši da će Srbija kao zemlja koja je krenula putem pristupanja EU takođe dati svoj doprinos razvoju obnovljivih izvora energije vodeći računa o zaštiti prirode. Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ovom prilikom naglasio je da nam „iskustva drugih zemalja govore da vetroelektrane mogu imati uticaj na određene elemente prirode, a pogotovo na ptice i slepe miševe, ali je značajno napomenuti da se taj uticaj može izbeći strateškim pristupom i intezivnom saradnjom Sektora energetike i Sektora zaštite prirode“ U uvodnom izlaganju u ime IFC-a Nebojša Arsenijević, menadžer projekata za obnovljive izvore energije Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike rekao je “IFC je u jedinstvenoj prilici da promoviše najbolje međunarodne standarde iz ove oblasti i podstakne saradnju svih relevantnih faktora u zemlji i regionu kako bismo pospešili bržu i sa aspekta očuvanja životne sredine, prihvatljivu realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije“.

Rad skupa odvijao se u okviru sesija: procena rizika u pripremnoj fazi projekata, predstavljanje iskustava razvijenih vetroelektrana (Vetroelektrana „Bogdanovci“, Makedonija, Gilbartarski moreuz, Španija, „Danilo“, Hrvatska, „Krnovo“, Crna gora i dr.) i procena kumulativnog uticaja na životnu sredinu i energija vetra (primeri studija slučaja iz Rumunije, Jordana i razvoja vetroeletrana u južnom Banatu u Srbiji):

U toku zaključnih razmatranja učesnici su se saglasili da je neophodna bolja usklađenost projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije koji se realizuju u Srbiji i regionu sa najboljom međunarodnom praksom iz oblasti zaštite životne sredine. Takođe, istaknut je problem šireg okruženja Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara“, gde se planira izgradnja većeg broja vetroparkova. U okviru ovih planova iako se za svaki vetropark izrađuje odgovarajuća studija koja sagledava i mogući uticaj na ptice i slepe miševe, problem njihovog kumulativnog uticaja na životnu sredinu nije dovoljno razmatran.

Konkretni rezultati skupa podrazumevaju dalji zajednički rad državnih organa, kompanija koje razvijaju vetroelektrane i finansijskih institucija na izradi kumulativne procene, koordinisan monitoring i upravljanje podacima pre i nakon izgradnje. Ovim putem značajno će se doprineti usklađivanju korišćenja energije vetra sa ciljevima zaštite prirode.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.