Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Zaštićen Topčiderski park

Skupština grada Beograda je na svojoj sednici od 23. juna 2015. donela Rešenje o proglašenju Topčiderskog parka za Spomenik prirode, a na osnovu Studije zaštite Zavoda kao stručno-dokumentacione osnove za pokretanje postupka zaštite.

Spomenik prirode „Topčiderski park“ prostire se на територији општине Савски венац, u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Topčider, proglašene za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Представља prvi evropski oblikovan parkovski prostor u Srbiji. Овај уређени зелени парковски простор се својим природним вредностима и културно-историјским вредностима издваја од других сличних површина.

Подручје Парка обухвата остатке autohtonih i poluautohtonih ekosistema i predeonih celina koje su od obale Save do obale Dunava s juga opkoljavale urbano jezgro starog Beograda. Uprkos neprekidnoj izgradnji Grada, Топчидерски парк је заједно са шумом Кошутњак зелени простор који се и danas odlikuje određenim biološkim svojstvima i predstavlja значајно станиште многих дивљих врста.

Prirodne vrednosti Topčiderskog parka ogledaju se u raznovrsnosti biljnog materijala, brojnosti, kao i starosti stabala. Mnoga stabla potiču još iz XIX veka, perioda kada je podignut prvi rasadnik u Srbiji koji se i danas nalazi u Parku. Veliki broj stabala proizveden je u ovom rasadniku, dok su egzote uvezene iz inostranstva. Iz Beča je, na primer, 1866. godine uvezeno 350 sadnica platana koji su najzastupljenija vrsta u Parku. Najzastupljenija lišćarska vrsta je Platanus acerifolia Wild. - javorolisni platan, čiji je najpoznatiji predstavnik Milošev platan. Za platanima ni malo ne zaostaje Acer campestre L. – klen. Kod četinara se ističe Pinus nigra Arg. – crni bor i Picea abies Kalrst. – smrča. U okviru vegetacije Parka izdvaja se i grupacija od osam stabala močvarnih čempresa ili taksodijuma (Taxodium distichum).

Iako smešten u visokourbanizovanom okruženju, i pod snažnim gradskim uticajem, Topčiderski park se i danas ogleda prisustvom divlje faune. U vrhu je evropskih glavnih gradova po diverzitetu entomofaune, sa zabeleženih 26 vrsta vilinskih konjica, 48 vrsta pravokrilaca i 153 vrste tvrdokrilaca. Zahvaljujući prisustvu vodotoka Topčiderske reke, nа простору Топчидера забележено је 15 врста водоземаца и гмизаваца. С обзиром да је већ дужи низ година парковско станиште, на подручју овог природног добра доминирају птице које су адаптиране на градске услове, тзв. sinantropne vrste. Na području parka u najvećem broju su prisutne vrste iz grupe pevačica. Pored njih značajno je i prisustvo više vrsta detlića, tri vrste sova, pa i nekoliko vrsta vezanih za vlažna staništa (patka gluvara, liska, vodomar). Zbog izmenjenosti staništa fauna sisara relativno je siromašna, i uglavnom je čine grupe glodara, bubojeda i slepih miševa. U Topčiderskom parku prisutne su veverice, krtice, puhovi, ježevi, a svakako da je ovo područje značajno i za neke od aktivnosti 14 vrsta slepih miševa koliko je registrovano na području Beograda.

Prirodne vrednosti čine jedinstvenu celinu sa kulturnoistorijskim vrednostima Spomenika prirode „Topčiderski park“. Na ovom zaštićenom području nalazi se šest utvrđenih kulturnih dobara: Konak kneza Miloša, Topčiderska crkva, Crkveni konak, Obelisk, Skulptura „Žetelica“, Spomenik Arčibaldu Rajsu. Prisustvo spomeničke baštine, svedočanstva početaka moderne istorije Srbije, odredili su da je 1987. godine Prostorna kulturno-istorijska celina „Topčider“ utvrđena za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Rešenjem o zaštiti za upravljača je određeno Javno preduzeće „Zelenilo-Beograd“.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.