Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Nova biljka u Beogradu - Heracleum Sosnowskyi Manden.

U Beogradu je pronađena nova vrsta za floru Srbije iz roda Heracleum. Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije rade na identifikaciji taksona i smatraju da je reč o biljnoj vrsti Heracleum Sosnowskyi Manden. S obzirom da ova biljka u kontaktu sa kožom pri sunčevoj svetlosti izaziva opektotine, smatramo da je neophodno da se javnost upozna sa izgledom biljke.

H. sosnowskyi je zabeležen na području Srbije prvi put u junu ove godine. Primerci su pronađeni u okolini Beograda (Kovilovo) i velika je verovatnoća da ih ima i na drugim mestima u Srbiji (pre svega pored rečnih tokova).

Kao i sve druge invazivne vrste ima negativan uticaj po ostalu divlju floru, izaziva ekonomsku štetu i škodi zdravlju ljudi. Na mestima gde dominra staništem, budući da je u pitanju invazivan vrsta, treba započeti uklanjanje u rano proleće dok je još na samom početku rasta, odnosno obavezno pre faze cvetanja.U fazi kada cveta, vrlo joj je teško prići zbog veličine (do 3 m). Pri uklanjanju prepručuje se upotreba rukavica i zaštita za oči, pre svega u kasnijim fazama rasta ove biljke. Kada se uklanja iz korena treba ga zaseći 10 cm ispod površine zemlje. Košenje se preporučuje bar dva do tri puta u sezoni, da ne bi dospela u fazu kada cveta i plodonosi. Može se uništiti i preuređenjem zemljišta, ispašom i prskanjem.

U kontaktu sa ovom biljkom budući da sadrži jedinjenje furanokumarina dolazi do upale kože kada je koža izložena suncu ili UV-zracima. U početku je koža crvena i počinje svrab. Tada se stvaraju mehurići u obliku opekotine u roku od 48 sati.

Ukoliko dođe do kontakta sa kožom, dobro isprati vodom i sapunom. Posebno izbegavati kontakt sa biljkom po sunčanom danu (fototoksičan efekat).

Kako je prepoznati:

Heracleum sosnowskyi je dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Visoka je od 100 do 300 cm. Stablo je čvrsto i slabo dlakavo sa ljubičastim mrljama. Na gornjoj površini listovi su bez dlaka dok su na naličju malo dlakavi. Donji listovi podeljen u tri segmenta koji nisu duboko urezani. Cvetovi su beli a ponekad ružičasti. Cvetanje obično traje od juna do avgusta.

Ukoliko sumnjate da ste prepoznali divovsku mečju šapu sosnovskog:

• Ne dirajte je golim rukama,

• Ne dozvolitite deci da se igraju blizu nje,

• Ne prenositite je na druga mesta i nemojte davati seme radi daljeg rasađivanja usled dekorativnosti,

• Obavestitite Zavod za zaštitu prirode Srbije da ste je pronašli.

Slične biljke:

Vrsta je vrlo slična sa biljkama iz istog roda koje su authtone kod nas, ali su one mnogo manje rastom i teško ih je pomešati. Češće se dešava da se pomeša sa drugim biljkama iz iste familije (porodica štitonoša) kao što je Pastinaca sativa (paškanat).

Upozoravamo da listovi paškanata (paštrnjak) u kontaktu sa kožom, u prisustvu drugih faktora, takođe mogu izazvati opekotine na koži (izbegavati radove u bašti pri jakom sunčevom zračenju).

Rasprostranjenje vrste

Na svernoj Zemljinoj polulopti postoji oko 70 različitih vrsta iz roda Heracleum. U Evropi ih je više od 20, a tri od njih Heracleum mantegazzianum Somm. et Levier, H. sosnowskyi Manden i H. persicum Desf. se svrstavaju u grupu divovskih predstavnika. Smatra se da je rod dobio ime po antičkom Herkulu ili Heraklu zbog jačeg rasta ovih biljaka ili pak što se znalo da su lekovite.

Heracleum sosnowskyi potiče sa Kavkaza i Turske. Prvi put je opisan za nauku 1944. godine. Sa Kavkaza je prenešen najpre u Latviju, Estoniju, Litvaniju, Belorusiju, Ukrajinu a onda kasnije i u Nemačku četrdesetih godina prošlog veka. Pre sedamdesetih godina H. sosnowskyi je bio redak, ali od 1970. god registrovan je na puno mesta. Osim što je prenošen kao stočna hrana, kultivisan je i u mnogim botaničkim baštama kao ukrasna biljka.

U Srbiji raste 5 vrsta. Najviše poznata vrsta Heracleum sphondilium L. (mečja šapa) se upotrebljava u narodnoj medicini i vrlo je rasprostranjena (raste po obodu šuma i na zapuštenim staništima).

Najpoznatiji invazivni predstavnici ovog roda su Heracleum mantegazzianum (divovski svinjski korov) koji još nije zabeležen u Srbiji i H. sosnowskyi Manden (u duhu našeg jezika mogao bi se prevesti kao divovska mečja šapa sosnovskog).

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.