Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

O zaštiti najstarijeg stabla u Srbiji Spomenika prirode „Šam dud u porti Pećke patrijaršije“

Spomenik prirode „Šam dud“ je najstarije drvo u Srbiji, koje ima nemerljivu ne samo prirodnu, nego i kulturnu vrednost, i od naročitog je kulturološkog i nacionalnog značaja. S obzirom da se radi o stablu velike starosti na osami iz grupe stabala voćkarica, koje prema predanju je staro 700 godina, a za koje je prema biološko ekološkim karakteristikama naučno utvrđena prosečna starost oko 500 godina. Osnovni zadatak i cilj zaštite ovog stabla jeste konzervacija i očuvanje duda kao naročitog simbola viševekovne srpske prirodne i kulturne baštine.

Spomenik prirode „Šam dud“ prvi put je zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije 1957. godine, kao prirodna retkost botaničkog karaktera. Nakon 40 godina, tačnije 1993. godine je izvršena revizija i konstatovano da stablo crnog duda zaslužuje da i dalje bude zaštićeno, tj. doneta je nova Odluka o zaštiti Spomenika prirode „Šam dud“ - („Službeni glasnik SR“, br. 16/1995). Na osnovu njegove vrednosti proglašen je kao spomenik prirode za koji je određen prvi stepen zaštite i svrstan je u I kategoriju kao prirodno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja. Za upravljača je određen manastir Pećka patrijaršija.

Zaštićeno stablo - crni dud (Morus nigra) se nalazi u dolini reke Pećke Bistrice, na njenoj levoj obali u neposrednoj blizini korita reke, u porti kulturno - istorijskog spomenika Pećke patrijaršije u Peći. Pod Spomenikom prirode „Šam – dud“ podrazumeva se stablo duda i pripadajući prostor projekcije krošnje duda (19 h 16 m). Spomenik prirode je jedinstven primerak svoje vrste. Habitus je razgranat, nastao lomljenjem. Razgranata krošnja i deblo su raspukli na dva dela. Od jedne grane iznikle su nove i nastavile da ishranjuju bogatu, vitalnu i plodonosnu duguljastu krošnju. Osnovne dendrometrijske karakteristike duda su: visina stabla 8,00 m, obim debla 5,77 m, prečnik debla 1,83 m. Stablo je zasadio Župski arhiepiskop Sava II, sin Stevana Prvovenčanog i zbog toga stablo predstavlja i istorijski spomenik - zapis - kulturno dobro.

U cilju sproveđenja mera očuvanja i zaštite stabla, Zavod za zaštitu prirode Srbije i Fond za zaštitu životne sredine, pokrenuli su izradu Projekta za utvrđivanje stanja i moguće mere sanacije zaštićenog duda. Projekat je realizovan u periodu od 2008. do 2010. godine uz angažovanje eksperata iz Nemačke (Biro Nirnberger) i profesora sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U okviru Projekta, uvidom u stručnu dokumentaciju i analizom stanja na terenu, izvršena je valorizacija i konstatovano stanje stabla, obavljeno je terensko istraživanje u okviru kojeg je izvršeno merenje stabla, ispitivanje stanja instrumentima rezistrograf, arbotom, termovizijska kamera i za merenje otpora, a izvršen je i entomološki pregled stabla i laboratorijska analiza uzorka zemljišta sa staništa duda. Rezultati ovog Projekta su pokazali:

- da se Šam-dud nalazi u dobrom zdravstvenom stanju;

- da nije ni na jednom mestu oboleo, osim što su primećene male pukotine koje su se uvukle u srž stabla;

- lokalno, na delovima debla i grana zapažena je nestabilnost, posebno kod grane u blizini mosta;

- zemljište u neposrednoj okolini Šam-duda dosta je sabijeno, a i inače, zemljište tog tipa se vremenom lagano sabija, pri čemu se korenje razvija plitko ispod površine.

Glavni zaključak projekta je da je Šam-dud moguće dugoročno održati, živim i vitalnim, primenom određenih mera, odnosno poboljšanjem postojećih sistema podupirača, kako bi se sprečilo propadanje pojedinih grana ili segmenata debla, koji će biti tako uređen da podupirači mogu savladati, ne samo vertikalna opterećenja, nego i delovanje bočnih sila (vetra).

Stablo Šam-duda dugoročno se može osigurati i biološkom konstrukcijom, tako da u budućnosti neće biti potrebno ugrađivati podupirače. U tu svrhu potrebno je nabaviti mlada stabla duda dobrog kvaliteta i posaditi ih u određenom razmaku, levo i desno od grana koje je potrebno podupreti. Tokom godina ta stabalca će uz odgovarajuću stručnu pomoć, srasti sa poduprtim segmentom, i nakon desetak godina stvoriti jednu stabilnu i čvrstu strukturu, koja može na sebe da preuzme manjkavu nosivost svih segmenata starog stabla Šam-duda. Mlada stabla svoju krošnju će ugraditi u krošnju Šam-duda i podići optički izgled stabla. Srastanjem sa postojećom strukturom, mlada stabla će dugoročno poboljšati njenu ishranu. Sa druge strane, putem vegetativnog razmnožavanja moguće je odgajiti genetski identičan klon Šam-duda i time takođe održati isto stablo, ali je za to potrebno mnogo vremena, s obzirom da period rasta od reznice do primenjive potporne sadnice iznosi desetak godina.

Treba napomenuti da je kod Šam duda pojava sušenja pojedinih grana, napad insekata i gljiva, lomljenje pojedinih grana, kao i propadanje usled starosti uobičajena pojava. Dud kao vrsta ima veliku izdanačku moć i ukoliko i dođe jednog dana do propadanja centralnog dela debla, novi izdanci, odnosno mlađi delovi stabla će preuzeti njegovu ulogu.

U međuvremenu, 2011. godini usled vremenskih nepogoda došlo je do oštećenja Spomenika prirode „Šam dud“ i Pećka patrijaršija kao upravljač se obratila tim povodom za pomoć. U cilju sanacije nastalih oštećenja, Zavod je stupio u kontakt sa JKP „Zelenilo-Beograd“, kako bi se uspostavila saradnja povodom sanacije ugroženih grana i izdao Rešenje o uslovima zaštite prirode za izvođenje radova na Spomeniku prirode „Šam dud“. Tim povodom JKP „Zelenilo-Beograd“ i Zavod su pristupili dogovorima o primeni mera koje bi obezbedile dalji opstanak najstarijeg drveta u Srbiji, a ujedno i trajanje spomenika prirode i kulturne baštine od najvećeg, nacionalnog značaja. Međutim, usled potrebe pribavljanja posebnih dozvola i odobrenja za prelazak i rad na teritoriji Kosova i Metohije pod administrativnom upravom Ujedinjenih nacija, dogovrene aktivnosti čekaju svoje izvođenje.

U cilju praćenja stanja stabla i time ocene hitnosti izvođenja potrebnih intervencija, od Pećke partrijaršije smo sredinom avgusta ove godine obavešteni da je zaštićeno stablo duda u odličnom stanju, da je puno zelene mase, grane se ne lome i svake godine postoji urod, tj. plodonosi. Plodonošenje je izraženo i na mladim izdanačkim stablima duda. Rast i razvoj duda, takođe ničim nisu ometeni jer je konstatovano da je stepen razgranatosti sve veći, zbog čega su i neophodni, pored postojećih podupirača i novi podupirači koji će da drže bogatu, široku i nadasve ekcentričnu krošnju duda. Iz navedenog, može se zaključiti da za sada stablo duda nije ugroženo i da mu ne preti odumiranje. Na stablu nema kalamiteta fitopatoloških i entnomoloških oboljenja, i nije došlo do otpadanja neke nove grane.

Imajući u vidu najnovije informacije i fotorgrafske zapise stabla od 15. avgusta 2016. godine, možemo konstatovati da je stablo i pored svoje velike starosti, dobre očuvanosti i vitalnosti i da mere zaštite, koje treba da budu preduzete su uglavnom vezane za tehničke mere i povećanje stepena stabilnosti. To podrazumeva postavljanje novih podupirača radi osiguranja i statike celog habitusa i krošnje koja je različite starosti, jer je deo izgrađen od mladih stabala, a deo od centralnog starog osnovnog debla. Ova vrsta mera će doprineti produženju i očuvanju životnog veka zaštićenog stabla Šam duda.

U cilju daljeg očuvanja ovog spomenika prirode, Zavod kao stručna organizacija za zaštitu prirode, prema Programu rada za 2016. godinu za vreme vegetacionog perioda će izvršiti stručni nadzor i utvrditi neophodne tehničke mere sanacije i pokrenuti potrebnu proceduru da se u saradnji sa komunalnim službama utvrđene mere sprovedu.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.