Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Vrane u odbrani svojih mladunaca

Sa dolaskom prolećnih dana učestali su pozivi građana koji su se uplašili vrana, i žale se na njihovo neuobičajeno, uznemiravajuće ponašanje, i ničim izazvane agresivne napade.

Vrane su odavno odomaćeni stanovnici gradskih dvorišta, parkova i zelenih površina okruženih betonom. U prvim prolećnim mesecima ove ptice, koje su sastavni deo urbanog miljea, pa ih ljudi skoro i ne primećuju u svom okruženju, odjednom izazivaju pažnju ponašanjem koje kod mnogih izaziva strah i strepnju od mogućih napada. Oprez je svakako poželjan, kao i upozorenje ljudima da se ne približavaju mladuncima u vreme kada oni nevešto poleću iz gnezda.

Vrane napadaju ljude u blizini gnezda, jer se boje za svoje mladunce. To je za ovu vrstu uobičajeno ponašanje koje ne izaziva ozbiljnije posledice, ili vrlo retko može da dovede do manjih povreda, pa iz tog razloga treba biti obazriv. Najbolji način da se ljudi zaštite jeste da izbegavaju mesta na kojima se nalaze gnezda vrana, ili da se, ukoliko se nađu u blizini, što pre udalje iz zone gnezda.

Vrana se gnezdi uglavnom na drveću, a sve češće i na dalekovodnim stubovima ili sličnim objektima. Tokom maja mladunci vrane su već operjali i izleću iz gnezda. Period kada mladunci uče da lete je posebno kritičan, pa se dešava da ispadnu iz gnezda i pre nego su spremni za letenje. Tada odrasle ptice brane teritoriju i mladunce, pa može doći i do napada ukoliko se prolaznik previše približi mladuncu. Najpre odrasle ptice snažnim gakanjem glasno šalju znake upozorenja, nakon čega mogu da se upute ka potencijalnom „uljezu“ sa ciljem lažnog ili pravog napada radi odbrane mladunaca. Period kada je moguće ovakvo ponašanje vrana traje oko desetak dana, nakon čega su mladunci potpuno spremni za let, i više nema bojazni od napada na ljude.

Vrane uglavnom napadaju kada su mladunci nisko u žbunju ili u nižim delovima krošnje drveta. U periodu kada mladunci izlaze iz gnezda, neophodno je biti oprezan prilikom prolaska u blizini gnezda, ili mesta gde su mladunci. Ukoliko ptice uporno brane mlade, potrebno je, prilikom prolaska tuda, poneti kišobran ili neko drugo sredstvo kojim se može odbraniti od potencijalnog napada vrana. Takođe, trebalo bi se što pre, i po mogućnosti bez panike i naglih pokreta, udaljiti od mesta gde vrane brane teritoriju, odnosno mladunce koji su ispali iz gnezda. Vrane mogu i decu doživljavati kao uljeze, pa bi roditelji sa decom naročito trebalo da budu oprezni i spremni da reaguju. Zarad bezbednosti ljudi, a naročito dece, poželjno je postaviti tablu sa upozorenjem da su mogući napadi vrana na tom prostoru.

Siva vrana

Dužina tela ove ptice stanarice je 44–51 cm. Siva vrana je prisutna u različitim otvorenim staništima, od ravnica do visokih planina. Redovna je i brojna u poljoprivrednim područjima, gradovima i selima.

Siva vrana se hrani raznovrsnom hranom biljnog ili životinjskog porekla, vrlo je prilagodljiva i koristi različite tehnike da bi došla do obroka. U Srbiji je zaštićena prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a takođe je označena kao lovna vrsta.

Razlog masovnog pojavljivanja i gnežđenja vrana u gradskim jezgrima i urbanim sredinama prilično je složen, a to je, pre svega, povećanje količine otpada, naročito onog organskog porekla, kao posledice povećanja koncentracije ljudi u gradovima i širenja gradova. Samim tim, vranama je olakšan pristup hrani, kada i dolaze u „sukob“ sa ljudima, naročito u periodu gnežđenja i izlaska mladih iz gnezda.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.