Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo poljoprivrede i
zaštite životne sredine

Međunarodni Dan Dunava

Međunarodni Dan Dunava obeležen je u 14 podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava koja je osnov za saradnju evropskih država u cilju zaštite reke Dunav, na čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi.

Konvencija o zaštiti reke Dunav je potpisana 29. juna 1994. godine u Sofiji. Konvenciju su potpisale sve podunavske zemlje i Evropska unija.

Povodom ovogodišnje proslave Dana Dunava, Zavod za zaštitu prirode Srbije učestvuje u radionici koja u fokusu ima ukazivanje na značaj očuvanja jesetre – jedne od najstarijih i najugroženijih riba na svetu koje potiču još iz doba dinosaurusa. U tom cilju, u dvorištu OŠ „Pavle Ilić Veljko“ iz Pahova, 29. juna 2017. godine predstavljen je projekat Svetskog fonda za prirodu (WWF) „Život za dunavske jesetre“ i prikazani filmovi „Spasavanje gospodara Dunava“ i „Tajanstveni džinovi Dunava“. Najmlađi učesnici radionice imali su priliku i da se oprobaju u obrazovnim igricama „Spasi jesetru“ i igru sa modelom jesetre u prirodnoj veličini kroz koje su učili o ovim ribama, značaju reka i načinima njihovog dugoročnog očuvanja. Obrazovne igrice realizovali su i pripremili predstavnici WWF-a.

Ovom prilikom, organizovan je i razgovor sa predstavnicima lokalnih zajednica o važnosti očuvanja reke i zaštite ovih izuzetno vrednih riba.

U realizaciji radionice povodom početka WWF projekta „Život za dunavske jesetre“, učestvovao je predstavnik Zavoda u Projektu dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet i ekološke mreže.

O ugroženim vrstama riba u Dunavu

Migratorne vrste riba, poput jesetri, jegulje, haringe i lososa su one koje putuju i do nekoliko hiljada kilometara kako bi zaokružile svoj životni ciklus. Ako im je to putovanje onemogućeno one izumiru, što se desilo sa velikim brojem vrsta širom sveta. Nesmetano kretanje (migracija) ovakvih vrsta je neophodno kako bi riblje populacije opstale.

U mnogim delovima sveta milioni ljudi zavise od migratornih riba kao izvora hrane, tako da ukupno smanjenje ribljeg fonda ima razarajući uticaj na život lokalnog stanovništva. Neke vrste migratornih riba su prvenstveno ugrožene usled preteranog izlova zbog ikre od koje se pravi kavijar. Ostali problemi su uništavanje toka reka pregrađivanjem, gubitak prirodnih staništa i zagađenje vode, što negativno utiče na migraciju i područja za ishranu i mrest.

U Dunavu se u migratorne vrste ubrajaju i neke od najvećih riba na svetu, poput morune i drugih jesetri. Na ovom podneblju se mogu sresti i neke neobične vrste, kao što su jegulja i haringa.

Moruna – Huso Huso

Status: krajnje ugrožena

Moruna je najveća slatkovodna riba na svetu. Najveća ulovljena moruna imala je 1.571 kg i bila je duga 7,2 metra. Brojnost populacije morune je smanjenja za 67% u srednjem toku Dunava u proteklih 12 godina.

Od svih jesetarskih vrsta moruna migrira najdalje uzvodno radi mresta. Ova migracija, kako za morunu, tako i za druge vrste jesetri prekinuta je izgradnjom brane Đerdap.

Moruna ima veoma dug životni vek. Pojedine jedinke mogu doživeti starost od preko 100 godina. Istorijski, ova vrsta je bila rasprostranjena u basenima Kaspijskog, Crnog, Jadranskog i Azovskog mora. Usled preteranog lova i izgradnje brana moruna je skroz istrebljena iz Jadranskog i Azovskog mora.

Mlade morune se hrane račićima i mekušcima, dok se odrasle morune uglavnom hrane ribom. Morune su jedine prave grabljivice među jesetarskim vrstama.

Crnomorska haringa – Alosa Immaculata

Status: ranjiva (brojnost populacije u opadanju)

Izgradnjom brane Đerdap I i II migratorni put crnomorske haringe skraćen je za punih 800 rkm. U prošlosti jata haringi su migrirala sve do Budimpešte koja se nalazi na 1650-om rkm. Danas su te migracije ograničene na 863. rkm Dunava u Srbiji.

Haringa živi u Crnom, Azovskom i Mramornom moru. Radi mresta migrira u reke Dunav, Don, Dnjepar i Dnjestar.

Ova vrsta ribe može da naraste do 30 cm i živi u jatima na pučini, a hrani se sitnim ribama i račićima. U Rumuniji, Ukrajini i Bugarskoj je visoko cenjena privredna vrsta, u Srbiji je privredni lov zabranjen.

Ulov haringe iznosi oko 1000 t godišnje, 70% ulova ostvaruju rumunski ribari.

Podaci o veličini i stanju populacije u Srbiji ne postoje.

Jegulja - Anguilla Anguilla

Status: Krajnje ugrožena

Jegulja je poznata po svojim veoma dugim i dugotrajnim, u pojedinim aspektima i danas zagonetnim, mresnim migracijama. Ova putovanja su duga više hiljada kilometara, od evropskih reka i obala do Sargaskog mora i nazad, i traju po nekoliko godina.

Jegulja naseljava evropske reke koje se ulivaju u Sredozemno, Baltičko i Severno more i Atlanski okean.

Hrani se vodenim beskičmenjacima i ribom, ali i uginulim životinjama. Živi od 10 do 16 godina u evropskim slatkim i bočatim vodama, nakon čega migrira do Sargaskog mora radi mresta.

Nepotpuni podaci o ulovu jegulje u Srbiji postoje za period od 1954. do 1968. godine, koji se kretao između 24 i 970 kg na godišnjem nivou. Nakon 1968. godine podaci o ulovu izostaju, a poslednjih godina beleže se pojedinačni ulovi rekreativnih i privrednih ribolovaca u Dunavu, Savi, Tisi, Drini i Velikoj Moravi.

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.