Zavod za zaštitu
prirode Srbije

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ministarstvo zaštite životne sredine

Spasavanje ptica i akacija vraćanja u prirodu

Mladuče sove - ćuka, uz pomoć naših sugrađana, uspešno je zbirnuto u Zoo vrtu Beograd, gde će biti do svog stasavanja za samostalni život u prirodi. Mladunče sove, koje je ispalo iz svog gnezda u Zemunskom parku, od napada vrane spasli su zaposleni u VINCI Airports Serbia d.o.o, Aerodrom „Nikola Tesla“ u Beogradu, i na osnovu instrukcija Zavoda za zaštitu prirode Srbije smestili u prihvatilište za životinje Zoo vrta Beograd.

Trenutno je u prihvatilištu beogradskog Zoo vrta zbrinuto oko 100 ptica različtih vrsta, od kojih će, po proceni ornitologa Zavoda i Zoo vrta, 15 do 20 jedinki koje su uspešno oporavljenje i spremne za samostalni život biti vraćeno u prirodu u četvrtak 01. avgusta 2019. godine.

ĆUK Otus scops (L.) je ptica selica koja zimu provodi u Africi. Dužina tela ove sove je 19–21 cm. Naseljava različita staništa na kojima su zastupljeni otvoreni tereni, a živi i u šumarcima, živicama, maslinjacima, šumama oko reka, starim voćnjacima, drvoredima, parkovima i vrtovima u mediteranskim, submediteranskim i stepskim predelima, najčešće u ravnicama i pobrđu. Gnezdi se u dupljama drveća, ređe u šupljinama stena ili u građevinama, a vrlo rado prihvata veštačke duplje. Hrani se pretežno krupnim insektima (zrikavci, tvrdokrilci, noćni leptiri), a povremeno lovi male sisare, ptice, gmizavce i vodozemce. U Srbiji je redovna gnezdarica, čija je populacija procenjena na 27500–43500 gnezdećih parova.

U Beogradu, kao i u drugim gradskim sredinama gde dominiraju beton, buka i vreva ljudi, neke od divljih vrsta ptica su pronašle dom. Prilagođavajući se novim uslovima života, zamenile su svoj prirodni ambijent staništem u gradu. Betonske kvartove, kao i zelene gradske površine, nastanjuju vrste među kojima su vrana, svraka, gačac, poljski i vrabac pokućar, gugutka, ali i grabljivice - vetruška, sove - najčešće utina i ćuk, koje su strogo zaštićene vrste.

U svom suživotu sa ljudima, povremeno postaju predmet brige i pažnje odgovornih građana. Naime, u prolećnim i letnjim mesecima učestali su pozivi građana koji mole za savet i pomoć u zbrinjavanju nemoćnih ptica, povređenih ili u stresu nakon što su ispale iz gnezda. Od početka aprila do avgusta meseca, kada je period gnežđenja ovih vrsta ptica, dešava se da mladunci, koji još nisu savladali veštinu leta i dovoljno se osamostalili u potrazi za hranom, ispadnu iz gnezda i nađu se na milost i nemilost gradskim predatorima – psima i mačkama. U tom slučaju, pomoć i intervencija građana koji ih pronađu od odlučujućeg je značaja za njihovo preživljavanje. Pritom, u pitanju su divlje vrste ptica koje svojom pojavom kod ljudi često stvaraju uznemirenost i strah od nepoznatog, kao i nesigurnost kako pravilno postupiti i pomoći životinji.

Ono što se u ovom slučaju savetuje, jeste da se mladunac, ukoliko nije povređen, vrati svojim roditeljima koji će se najbolje pobrinuti za njega. Dakle, potrebno je pticu, nakon što se stabilizuje i povrati od šoka, podići na što višu granu drveta, po mogućnosti najbližeg mestu gde je ptica pronađena, ili je ostaviti na nekom drugom mestu koje je uzvišeno i najbliže granama drveća (na vrhu stuba ograde na primer). Kako bi se zaštitili od njihovih oštrih kandži, mogu se upotrebiti rukavice; rukom pažljivo staviti pticu na vrh nekog dugačkog štapa ili grane, prineti štap grani drveta i strpljivo sačekati da ptica sa vrha štapa ili grane sama pređe na granu stabla. Čak i da se ne vrati u gnezdo, za mladunca će se pobrinuti njegovi roditelji.

Ptice grabljivice, kao što su vetruška ili neke vrste sova, dok ne budu vraćene na svoje gnezdilište, mogu se uspešno nahraniti svežom pilećom džigericom i pojiti svežom vodom, a sovama su, pored parčića svežeg mesa, potrebne i sitne kosti (koštani delovi hrane sa dlakama i/ili perjem). Međutim, mladunce divljih vrsta ptica potrebno je što pre vratiti na gnezdilište, jer što su više sa ljudima, to se ozbiljno dovodi u pitanje njihov uspešan povratak u prirodu.

Za pomoć ptici za koju se proceni da je povređena ili isuviše slaba da se sama vrati u prirodu, mogu se pozvati ornitološka udruženja ili stručne ustanove, kao što je Zavod za zaštitu prirode Srbije. Ornitolozi će se pobrinuti da ptica dobije adekvatnu pomoć, i da, ukoliko se oporavi, bude uspešno vraćena na svoje stanište. Dok se ne obezbedi stručna pomoć, ptica se može smestiti u kartonsku kutiju na kojoj su izbušene rupe za vazduh, a vlasnici kućnih ljubimaca mogu iskoristiti i transportere, u koje će kao podlogu staviti novine, meku krpu ili stari peškir.

Najčešći pozivi građana odnose se na pomoć vetruškama koje su ispale iz gnezda, a prvi samostalni letovi koji se mogu završiti neslavnim „pikiranjem“ na tlo, mogu zadesiti i mladunce sova, najčešće sove utine i ćuka. U susretu sa ovim divljim pticama nema mesta strahu, ali bi trebalo imati na umu da divlje vrste ptica nisu za kućne ljubimce. Najbolja pomoć je njihov što brži povratak u prirodno okruženje.

Foto u prilogu: pronađeno mladunče ćuka u Zemunskom parku

Foto: odrasla jedinka ćuka

© Zavod za zaštitu prirode Srbije - Sva prava zadržana. Izrada sajta: Kio d.o.o.