Популарна издања

Резерват биосфере Голија-Студеница: живот с планином / Biosphere Reserve Golija-Studenica: Life with Mountain

Аутори: Горан Секулић, Драгана Остојић, Маја Радосављевић, Наташа Панић

Година издања: 2017.

Формат: 15x23 cm, 22+22 стране, писана двојезично, на српском и енглеском језику.

Резервати биосфере представљају подручја копнених или маринских екосистема, међународно признатих у оквиру UNESCO-вог програма „Човек и биосфера“ (Man and Biosphere-MAB), који заједно чине светску мрежу. Мрежа је од кључног значаја за циљеве овог програма, а то су остваривање одрживе равнотеже између понекад супротстављених циљева: заштите биолошке разноврсности, очувања културних вредности и социо-економског развоја. Резервати биосфере су, пре свега, подручја за промоцију и демонстрацију уравнотеженог односа између људи и природе. На предлог Завода за заштиту природе Србије, а у складу са циљевима Просторног плана Србије (1996) и уз подршку националног MAB комитета, део парка природе „Голија“ под називом „Голија-Студеница“ номинован је 2001. и заједно са манастиром Студеница проглашен резерватом биосфере, чиме је постао први резерват те врсте у нашој земљи и део UNESCO светске мреже резервата биосфере.

Праћење сова у Парку природе „Стара планина“: искуства и смернице

Аутори: Милош Радаковић, Иван Меденица, мр Данко Јовић, Драгана Недељковић

Година издања: 2016.

Формат: А4, 20 страна

Птице су, поред своје физичке лепоте, и одлични индикатори стања животне средине, па се дугорочним праћењем фауна птица одређеног места може пуно сазнати о степену очуваности или деградираности животне средине. Према нацрту пројекта „Мониторинг сова у Парку приоде Стара планина“, као циљане врсте за мониторинг животне средине, изабране су три врсте сова за које се зна и претпоставља да се гнезде, или су се гнездиле (шумска сова Strix aluco, дугорепа сова Strix uralensis и гаћаста кукумавка Aegolius funereus). Избор сова као модела организама за истраживање стања животне средине није случајан. Сове су врсте на врху трофичких пирамида, будући да немају природне непријатеље, и њихово присуство указује на опште стање животне средине, а у конкретном пројекту, на стање шума.

Европска конвенција о пределу: Република Србија- право и одговрност/European Landscape Convention: Republic of Serbia-Rights and Responsibilities

Уредник: мр Биљана Јовановић Илић

Аутори: Биљана Филиповић, проф. др Јасминка Цвејић, мр Биљана Јовановић Илић, Асја Драча Мунтеан, Дејана Лукић, Наташа Панић

Година издања: 2013.

Суиздавач: Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања

Формат: 21x21cm,17+17 страна, писана двојезично, на српском и енглеском језику.

Државе чланице Савета Европе потписале су Европску Конвенцију о пределу у Фиренци, 20. октобра 2000. године, а Народна Скупштина Републике Србије потврдила је ову конвенцију 25. маја 2011. Прихватањем конвенције, Република Србија се придружила земљама које су показале бригу о одрживом развоју, и разумевање за вредност европског културног и природног наслеђа, као темеља европског идентитета, којем Србија и припада. Циљеви конвенције односе се на промовисање заштите, управљања и планирања предела, као и на организовање европске сарадње по питањима предела.

Библиографија о живом свету Копаоника

Аутори: Дмитар Лакушић, Слободан Пузовић

Суиздавач: Национални парк Копаоник

Година издања:1993.

Формат: 24cm, 72 стране

Циљ овог рада био је да се на једном месту обједини што већи број библиографских јединица радова који се баве биљкама и животињама Копаоника, и да се на тај начин да нови замах у истраживању ове планине. Библиографија је посвећена свима онима који се интересују за живи свет Копаоника, као и онима који на Копаонику остварују своје интересе и газдују његовим природним добрима.