Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Апел медијима за објективно извештавање о појавама змија

Српско херпетолошко друштво „Милутин Радовић“ путем чланка на веб страници своје Интернет презентације обратило се представницима медија са апелом да не извештавају о змијама на сензационалистички начин и са непровереним подацима. Писање медија у драматичном тону и са неистинама које ове гмизавце представљају погубно опасним по људе, могу изазвати панику и страх код грађана, због чега може доћи до додатног нестајања ове и иначе угрожене врсте којe су заштићене законом.

Са питањем „Ко кога угрожава?“ херпетолози Србије указују на чињеницу да су „уједи отровних змија у Србији изузетно ретки, и веома је мали број смртних исхода. У поређењу са другим узроцима повреда и насилне смрти (саобраћајне несреће, туче и убиства, уједи паса и чак стршљенâ или пчела), уједи змија су заиста занемарљиви, како по броју случајева, тако и по последицама које изазивају.

Колико је нама познато, никада ниједне новине или телевизија нису до краја испратиле смртни исход после уједа отровнице. Никада није наведено да се смртни исход деси углавном код особа које су старијег животног доба и лошег кондиционог стања и које, по правилу, пате од неке хроничне болести. Такође, не помиње се ни анафилактичка (бурна алергијска) реакција на отров, која је такође један од најчешћих узрока смрти услед уједа отровница. Може се бити алергичан на неки састојак отрова, као што се може бити алергичан на шумске јагоде или пеницилин. Да будемо прецизнији, више људи страда услед анафилактичке реакције на отров пчела током једне године него од отрова или последица отрова змија отровница на стогодишњем нивоу“.

Они даље истичу да „Змије не нападају људе, јер за то немају разлога: сувише смо крупни да бисмо могли бити плен врста које природно настањују Европу. Неке врсте уједају, али једино у самоодбрани, односно кад не успеју да побегну или заплаше нападача извијањем тела и шиштањем. Како бисте ви реаговали кад би вам неко (100 до 1.000 пута тежи од вас!) згазио на кичму док се, у сопственом дворишту, излежавате на преподневном сунцу, или се заинатио да вас истера из безбедне хладовине у коју сте се повукли на одмор док не прође врућина?“

У овом тексту детаљно се, уз фотографије, описују врсте змија отровница које обитавају у Србији, и упућује како реаговати у случају изненадног сусрета са њима, или уколико дође до уједа.

Један од значајних инструмената заштите рањивих и угрожених врста али и превазилажења страхова и неповерења је управо у њиховом бољем познавању, и у том смислу, и медији имају значајну улогу едукатора, и развијања свести јавности а нарочито најмлађих, о правој природи и понашању змија.

Стога херпетолози на крају закључују: „Надамо се да ће убудуће, како новинари, тако и грађани, када наиђу на неку недоумицу у вези са гмизавцима и, нарочито, отровним змијама, наћи времена и начина да се за савет обрате херпетолозима запосленим на Биолошком факултету у Београду, Нишу или Новом Саду, Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, у Заводу за заштиту природе Србије или члановима Српског херпетолошког друштва „Милутин Радовановић“. На интернету постоји велики број информација везаних за змије; неке од њих ипак треба узимати са резервом.

Као и многе друге врсте животиња, змије су (на глобалном нивоу) угрожене услед нарушавања и уништавања погодних станишта, излова за чување, продају или због коже, те директног убијања. Много је више змија страдало од руку (мотика, мотки...) људи него обрнуто. У Србији су шарка и шарган строго заштићене, а поскок заштићена врста.

Змије уопште (у околностима када „делимо“ станиште) доносе човеку више користи него штете. Само треба да научимо како да се опходимо с њима“, поручују херпетолози медијима али и најширој јавности.

Читав чланак можете прочитати на

http://shdmr.org/index.php?option=com_content&view=article&id=36%3A2013-06-24-17-16-25&catid=3%3A2013-03-13-18-34-25&Itemid=16&lang=sr

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.