Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Резултати мониторинга гнездећих колонија белоглавог супа Gyps fulvus у Србији

Завод за заштиту природе Србије је у сарадњи са управљачима специјалних резервата природе „Увац“, „Клисура реке Трешњице“ и хранилишта за некрофаге врсте у клисури Милешевке, као и спољним сарадницима, обавио редовни годишњи мониторинг гнездећих колонија белоглавог супа Gyps fulvus у клисури Увца, клисури Милешевке, клисури Трешњице и подручју Соко Града у периоду од марта до јула 2013. године, ради утврђивања броја гнездећих парова, броја подигнутих младунаца и процене броја присутних парова у колонијама и потенцијалних опасности. Значајан допринос успешности мониторинга нарочито су дали ренџери управљача, „Резервата Увац д.о.о.“, Центра за природне ресурсе „Натура“ и чланова удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе“.

На подручју СРП „Увац“ је утврђено присуство 77-80 гнездећих парова (укупно је евидентирано 62-66 младунаца и процењено да је укупно има око 85 парова) белоглавих супова, што је највећи број до сада забележен на овом подручју.

У клисури Милешевке је евидентирано 27 гнездећих парова, који су подигли најмање 17 младунаца, а укупна бојност је процењена на око 30 парова. Бројност птица у овој колонији је током две задње године нагло опала и сматра да су се птице преселиле на подручје Радоињског језера (где се бројност нагло повећала током 2013. године).

У клисури реке Трешњице је евидентирано 18 гнездећих парова, 14 младунаца је подигнуто, а укупна бројност је процењена на 20 до 24 пара. Ово је највећа бројност ове врсте забележена на овом локалитету до сада.

На локалитету Пећи на подручју Соко Града код Љубовије први пут су евидентирана два пара белоглавог супа за које постоје индиције да су гнездили и вероватно подигли једног младунца ове године. С обзиром да је у прошлости на овој локацији постојала гнездећа колонија која је нестала услед тровања вукова током шездесетих година прошлог века, реална је претпоставка да појављивање два пара представља највероватније почетак формирања нове колоније спонтаном реколонизацијом.

Табела 1: Преглед резултата мониторинга гнездећих колонија белоглавог супа у Србији у току 2013. године

На основу података који су утврђени мониторингом, може се констатовати да је рад хранилишта у клисурама Увца и реке Трешњице, добро организован и да је дао добре резултате, што се одразило на бројност супова у овим колонијама.

Подаци од 122-126 гнездећих парова, 94-98 подигнутих младунаца и 135-141 гнездећих парова су највеће до сада забележене бројке ове врсте код нас. Међутим, упркос добром стању белоглавог супа у гнездећим колонијaма у Србији, и даље постоје опасности за ову врсту, као што су могућност тровања животиња у природи, због чега заштита белоглавог супа и других лешинара захтева даље стриктно спровођењe мера и активности заштите као што су мониторинг, допунска исхрана, сузбијање негативних појава, едукацију и др.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.