Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Одржан семинар о сушењу шума

Једнодневни семинар „Сушење шума“ одржан је 26.9.2013. у организацији ЈП „Србијашуме“, у циљу законске обавезе спровођења хитних мера санације као (економске и еколошке) последице сушења шума.

У Србији је уочено да се шуме све више суше, што је навело стручњаке да траже узроке овог процеса, али и мере које је неопходно спровести као одговор на могуће последице. Међутим, појава сушења шума није проблем који се јавља локално на подручју Републике Србије, већ је, као последица климатских промена, примећен неколико деценија уназад на подручју читаве Европе.

Семинар је одржан у ШГ „Столови“, Краљево, уз учешће представника Сектора за шумарство и заштиту жвотне средине и шумских газдинстава ЈП „Србијашуме“, Управе за шуме Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Шумарског факултета из Београда и наставне базе „Гоч“ Факултета, ЈКП „Бели извор“ из Врњачке бање и Завода за заштиту природе Србије.

У оквиру семинара учесници су обишли подручје Шумског газдинства „Столови“, Газдинске јединице „Сокоља“ у којој је заступљена мешовита састојина букве, јеле и смрче. На овом подручју уочен је највећи интензитет сушења у односу на шуме којима газдују ЈП „Србијашуме“. Сушење стабала је евидентирано до надморске висине од 900 m, и јавља се код јеле и смрче, као врста са плитким, тањирастим кореновим системом.

Овом приликом извршен је обилазак четири локалитета на којим су се јасно могли видети узрочници сушења појединачних стабала и групе стабала, као и проблеми везано за мере санације и газдовања оваквим шумама.

На основу тога, утврђени су закључци који представљају основ за доношење и спровођење мера за ублажавање последица које сушење шума има, како за заштиту и очување шума као природног ресурса, тако и велике негативне економске последице.

Предложене су мере које се односе на законодавни аспект и подразумева усклађивање законских и планских докумената са новонасталом ситуацијом, тако и мере санације шума. Такође, дате су препоруке за спречавање повећања бројности поткорњака чије пренамножење траје најмање три године, а за оголеле површине где је највише сасушених стабала, као једна од могућих мера, разматрана могућност враћања пионирских врста као што је црни бор које су отпорне на екстремна станишта.

Како је економска штета већ сад изузетно велика, за спровођење мера санације биће неопходна и додатна финансијска подршка државе, констатовано је на семинару.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.