Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Обележавање светског дана влажних станишта у Србији (WWD SERBIA)

Међународни дан влажних подручја, 2. фебруар, представља повод да се организују различити догађаји који имају за циљ да се јавности упути глас о значају заштите влажних станишта за живи свет Планете. Обележавање Дана влажних станишта на светском нивоу је протекло је под слоганом „Влажна станишта и пољпоривреда: парнери за раст“, како би се указало на значај ових подручја за одрживи развој локланих заједеница којима је окосница развоја пољопривредна производња.

Традиционално учествујући у организацији овог светског догађаја, у Србији је одржана централна манифестација у суорганизацији Министрства енергетике, развоја и заштите животне средине, Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања, Пкорајиснког секретаријата за заштиту животне средине, Завода за заштиту природе Србије и Покрајинског завода за заштиту природ, 31. јануара, у просторијама Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду.

На манифестацији су учествовали управљачи природних добара која су проглашена за Рамсарска подручја, доносиоци одлука за област заштите природе, представници стручних инситуција и организација владиног и невладиног сектора, медија и других заинтересованих страна.

Учесницима су се испред организатора догађаја обратили: Јована Јарић, посебни саветник министра Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине указујући на заначај заштите влажних станишта у оквиру еколошке мреже и припреме за европску мрежу природних добара NATURA 2000; др Срђан Белиј, државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања говорећи о примерима добре праксе управљача у природним добрима; др Слобода Пузовић, покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине који је овом приликом говорио о фондовима за реализацију прогрма управљања; Горан Секулић, помоћник директора Завода за заштиту природе Србије истакавши да су поред значајних резултата у заштити влажних станишта пред заштитарима изазови који захтевају тешњу сарадњу локалних стејкохлдера, невладиног сектора и стручних институција у циљу њиховог усмеравања ка одрживом развоју. Као и да је Завод поред израде студије за номинацију НП Ђердап за једанесто Рамсарско подручје у Србији, протекле две. године, од 55 студија заштите израдио око 20 студија заштите подручја где су темељна вредност управо влажна подручја. Испред домаћина скупа учесницима се обратила директораица Покрајинског завода за заштиту природе др Биљана Пањковић наглашивши да стручне куће пословима одређивања мера и режима заштите природног добра остварују основу за даље усмеравање управљања природним добрима ка одрживом развоју.

Након поздравних речи одржане су четри тематске презентације: Прве две презентације биле су посвећене имплеметацији Рамсарске конвеницје код нас и укључивању влажних станишта у инцијативе заштите у прекоганичном контексту: “Рамсарска конвеницја у Републици Србији“ коју је одржала Јелена Дучић из Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине и „Карпатска иницијатива влажних станишта“, коју је представила Александра Дошлић из Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања. О негативним утицајима лова на птице у рамсарским подручјима и инцијативи да се размотри могућност забране лова у овим подручјима говорио је Милан Ружић из Друштва за проучвање птица Србије у оквиру презентације „Међународни цензус птица водених станишта (IWC) и његово коришћење у управљању водама Србије“. O значају одрживог сточарства и пашарења у одржавању еколошких карактеристика влажних подручја на примеру очуваних пашњака у Србији говорио је Милош Вукелић из Завода за заштиту природе Србије у оквиру теме „Пољоприведа у Рамсарским подручјима Власина и Пештерско поље“.

Овом приликом свој рад и добра којима управљају представили су:

1. ЈП „Дирекција за грађевинско земљиште и путеве Сурдулица“ у сарадњи са Туристичком организацијом општине, приредивши у узложбеном простору штанд на коме су представљене природне лепоте и ресурси Предела изузетних одлика „Власина“ кроз донете постере, промотивне материјале, сувенире, лековито биље и локалне прехрамбене производе,

2. Туристичка организација Сјеница као предложени управљач за Специјални резерват природе „Пештерско поље“, предствивши природне лепоте, традицију и аграрне производе подручја, у оквиру радног дела програма промоцијом филма „Бренд за еколошки тренд“ и у пропратном прогрму фолклорним наступом КУД-а „Гајрет“ са гусларом Вуком Пантовићем, док су храну сјеничког краја учесници скупа могли пробати на пригодном штанду, где су се налазили и ручни радови, сувенири и штампани промотивни материјали.

Посебан догађаја, у оквиру прогрма Дана влажних станишта, представљало је отварање изложбе фотографија аутора Ласла Јухаса под називом „Метаморфозе“.

Конвенција о воденим стаништима потписана је 1971. године у Ирану, у граду Рамсару: Конвенција обезбеђује основу за очување и мудро коришћење водених станишта и њихових ресурса кроз локалне, регионалне и националне активности и међународну сарадњу. Конвеницју је потписало 168 држава и на Листи светски значајних влажних станишта (Рамсарска подручја) се тренутоно налази 2171 подручје, која се простиру на површини од око 207 милиона хектара. У Србији се налази 10 овакових подручја и идући по редоследу проглашења то су: Лудашко језеро, Обедска бара, Стари Бегеј-Царска бара, Слано копово, Лабудово окно, Засавица, Пештерско поље, Власонско језеро, Горње Подунавље и Ковиљско-Петроварадински рит.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.