Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Премијерно приказан научно-документарни филм „Истраживање дивљег света Монголије“

Аутор филма је маја и јуна 2007. године учествовао у теренском истраживању као члан међународног тима на реализацији овог пројекта. Пројекат истраживања и заштите степског сокола и птица грабљивица у централној Монголији започели су 2006. године Друштво „Међународни консултанти за живи свет“ из Велике Британије, Центар за истраживање и заштиту дивљег света Монголије и Агенција за животну средину из Абу Дабија. Заштита је усмерена на изградњу вештачких гнезда за степског сокола и птице грабљивице као начин повећања њихове продуктивности, која би утицала на регулисање броја глодара и тиме би се смањила примена отрова. Године 2007, овај пројекат је интензивиран. Формиран је међународни тим “Степски соко“ на челу са др Ендру Диксоном, којем се придружио и орнитолог Братислав Грубач, иначе стручни сарадник Завода за заштиту природе Србије.

Током свог рада и путовања по областима централне Монголије, Грубач је аматерском камером снимио бројне призоре и активности истраживачког тима. Временом, настао је филм који приказује аутентичне сцене теренског истраживања степског сокола и других птица грабљивица, али и проблеме заштите дивљих врста.

Филм приказује живот и хронологију истраживања степског сокола, планинског мишара, степског и сурог орла. Посебно се приказани детаљи живота и истраживања степског сокола (циклус гнежђења од полагања јаја до полетања младунаца, методолигија истраживања - узимања узорака за генентску анализу, маркирање птица микрочиповима, крилним маркерима и радио-одашиљачима). Филм преноси узбудљиве призоре који гледаоце уводе у лепоте природе ове нама далеке земље, али и живот и обичаје њених становника.

У завршном делу филма, сажето су изнети неки савремени проблеми, мере и активности заштите дивљег света Монголије. Наведено је да је 13.2 % ове земље заштићено и да добар пример заштите угрожених врста представља пројект изградње вештачких гнезда за глобално угроженог степског сокола и друге грабљивице. Истиче се да традиција и мала насељеност у Монголији пружају наду за опстанак дивљег света. Филм се завршава питањем - да ли ће све то бити довољно да се овај величанствени дивљи свет Монголије сачува ?

У својој поздравној речи на премијери, Александар Драгишић, директор Завода, истакао је да Завод подржао израду овог филма, али да ће и даље подржавати настајање сличних природњачких филмова који на најнепосреднији начин омогућавају гледаоцима разумевање проблема у заштити природе и њеног значаја за укупни друштвени опстанак и развој. Ово је први научно-документарни филм у продукцији Завода који се не односи на природу Србије, истакао је, јер природа не познаје границе и за заштиту природе од кључног значаја је размена знања и искустава, сазнање да се само путем сарадње и отворености могу остварити успеси у заштити природе и очувању биодиверзитета. Такође, нагласио је, од значаја за рад Завода као стручне установе јесте и јачање капацитета стручног кадра. Братислав Грубач, орнитолог Завода као учесник међународног истраживачког пројекта стекао је нова знања и вештине када је реч о заштити птица грабљивица, што доприноси унапређењу рада Завода у целини, због чега ће Завод и даље подстицати и подржавати стручњаке да учествују у оваквим и сличним пројектима не само националног, већ и ширег карактера, истакао је директор Завода.

Слободан Пузовић, секретар Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, орнитолог, честитао је Братиславу Грубачу на изради оваквог филма, истичући да је у питању јединствен филмски пројекат. Уз осврт на досадашњи рад Братислава Грубача као орнитолога, и заштитара који је и својим претходним пројектима, и филмом „Орао крсташ“, Слободан Пузовић је оценио овај најновији филмски пројекат иако снимљен аматерски, као вредан природњачки документ.

На крају пројекције филма, Братислав Грубач је изразио захвалност својим непосредним сарадницима на филму, пре свега члановима међународног истраживачког тима, а затим Заводу као продуценту, стручном консултанту Синиши Алексићу, монтажеру Зорану Стевановићу, лектору Татјани Станић, читаоцу текста Жарку Обрачевићу, и свима који су допринели настанку овог филма. Нарочиту захвалност је изразио и спонзорима филма.

Филм је у трајању од 60 минута, на српском и енглеском језику.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.