Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Јавно о заштити Споменика природе „Лалиначка слатина“

Јавна расправа о предлогу Одлуке о проглашењу заштићеног подручја Споменика природе „Лалиначка слатина“ одржана је 21.03.2014. године у Нишу, у организацији Управе за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине Града Ниша.

Осим представника Завода, мр Данка Јовића и Драгане Недељковић и представника Управе за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине Соње Милојковић и Градимира Богдановића, јавној распарави су присуствовали представници будућег управљача заштићеним подручјем - Дирекције за изградњу Града Ниша, представници Завода за урбанизам из Ниша, Завода за заштиту споменика културе, општине Мерошина, представници локалне заједнице, и др.

Студију заштите презентовали су представници Завода, док су предлог текста Одлуке презентовали представници Управе за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине, након чега је отворена јавна расправа.

Лалиначка слатина, или како је народ назива Лалиначки Ђерам, једна је од највећих слатина у подножју Малог Јастрепца, код места Лалинске појате. Лалиначка слатина, као и друге слатине које се јављају у подножју планине Јастребац, настају од воде са повећаним садржајем минералних соли а пре свега натријум-хлорида, која на више локалитета избија из дубине подлоге и плави околно земљиште.

Мр Данко Јовић, представљајући ово заштићено подручје, објаснио је појаву слатина ван простора Панонске низије у Србији као ретку појаву локалног карактера. Флора и вегетација слатина централне и јужне Србије је специфична, а у биогеографском смислу другачија од слатина Панонске низије. Лалиначка слатина је специфичан екосистем који се одликује присуством карактеристичне флоре и вегетације.

На подручју Лалиначке слатине забележен је велики диверзитет биљних и животињских врста, у оквиру кога се нарочито издвајају васкуларне биљке (226 врста) и птице (37 врста). Велики број забележених врста спада у строго заштићене врсте. Посебан печат флори Лалиначке слатине даје источномезијски ендемит Stachys milanii, врста која припада крајње угроженим представницима српске флоре и којој је ово једино поуздано станиште у нашој земљи (са свих осталих локалитета у Србији је највероватније ишчезла), док својим ареалом захвата само још подручје североисточне Македоније и јужне Бугарске. Од врста које припадају крајње угроженим представницима флоре Србије, на овом подручју расту и балкански ендемит Allium guttatum ssp. dalmaticum и медитеранско-понтска халофилна врста Camphorosma monspeliaca. Осим крајње угрожених таксона, флору Лалиначке и других слатина овог подручја посебно карактеришу халофите и семихалофите Limonium gmelini, Acorellus pannonicus, Puccinellia distans, Crypsis aculeata, Teucrium scordium subsp. scordioides, Centaurium uliginosum, Scorzonera cana, Bolboschoenus maritimus, Schoenoplectus tabernaemontani, Carex divisa, Crypsis schoenoides, Hordeum hystrix, Juncus gerardii, Scorzonera parviflora и друге (Ранђеловић В. и др., 2002).

Током јавне расправе постављено је питање о критеријумима о избору Управљача. Одговорено је да је за управљача предложено јавно предузеће „Дирекција за изградњу града Ниша“, с обзиром на позитивно искуство везано за њихово управљање Спомеником природе „Церјанска пећина“, и јер у датом тренутку није било посебно заинтересованих за ово задужење.

Један од представника локалног становништава затражио је информацију и појашњење о томе шта је дозвољено радити на приватним парцелама заштићеног подручја, на шта је одговорено да је наставак бављења пољопривредном производњом управо пожељно, али у правцу развоја органске производње. Производњом која ће својом активношћу унапредити и побољшати услове опстанка саме слатине, али и начинити бренд од пољопривредних производа са простора Лалиначке слатине, па чак и непосредне околине, као здраве хране. Речено је такође, да је у наредном периоду обавеза и управљача и локалне самоуправе, али и Града Ниша, да ову врсту пољопривредне производње стимулишу, а у сарадњи са градском управом (Управа за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине, Управа за пољопривреду и развој села...) и Заводом, организују предавања у циљу едукације локалног становништва о органској производњи и пољопривреди без пестицида у заштићеним природним добрима. У даљем току јавне расправе уследили су предлози и питања везана за будућу сарадњу.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.