Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Нема најезде змија

Поред људи које је поплава угрозила и донела бројне невоље, без својих станишта остале су и различите врсте животиња, међу којима и змије. Појава животиња које су потражиле суво тло описује се као најезда, што може додатно да произведе атмосферу несигурности и страха. То је подстакло стручњаке да упозоре јавност да је појава животиња, међу њима и змија након поплаве разумљива, а да је страх од змија неоснован.

У поплавном подручју се претежно могу сусрести врсте змија које су својим начином живота везане за воду. То су у највећем броју случајева рибарице (Natrix tessellata) и белоушке (Natrix natrix), али се и на поплављеним деловима поља могу сусрести и смукови и то најчешће степски смук (Dolichophis caspius), међутим и шумски смук (Zamenis longissimus). Оно што је заједничко свим овим врстама је са могу бити изузетно великих димензија - чак 1,5 па и 2 метра, али такође, заједничко им је да су неотровне и потпуно безопасне.

Oтровнице које насељавају наше подручје претежно нису настањене на овим поплавама захваћеним просторима. Међутим, није немогуће да се понека и сусретне ван њиховог подручја јер су и ове змије, као и остале врсте животиња, поплавом потеране из својих склоништа, и у потрази су за сувим копном.

Колика је реална опасност од змија? Змије не преносе ни једну болест на људе, а хране се глодарима који су један од главних узрочника евентуалног избијања и ширења зараза. У том смислу, оне непосредно доприносе сузбијању могућих епидемија заразних болести.

Свих десет врста змија које обитавају у Србији су законом заштићене, односно забрањено је њихово узнемиравање, убијање, или уништавање станишта.

Неотровне змије (белоушке, рибарице и смукови) само се у крајњој нужди „бране уједањем“, које је потпуно безопасно, док у највећем броју случајева беже. Чак и ако би дошло до уједа, ништа се не би догодило. Првенствено због карактеристичне обојености дорзалне (леђне) стране тела, са отровницама се могу помешати, рибарица и смукуља (Coronella austriaca). Смукуљу је такође могуће срести на овим поплавним подручјима, али је она много мања и ситнија, али такође потпуно безопасна за људе.

Змије се боје људи, и углавном се склањају и беже, а нападају човека само ако се осећају непосредно угрожене. Уколико се налети на змију, најбоље је неким преметом (штапом, метлом...) склонити у страну и пустити да се удаљи у потрази за својим за њу безбедним стаништем. Уколико је неопходно неку од ових змија хватати, довољно је заштитити се најобичнијим рукавицама (само због непосредног контакта са јединком) и транспортовати у некој платненој врећи (или врећи за песак) ван насељеног места и пустити је.

Српско херпетолошко друштво „Милутин Радовановић“ упутило је апел јавности - медијима и грађанима укљученим у размену информација путем друштвених мрежа, да не подижу и не шире панику због змија које људи све чешће срећу. На својој интернет страни ово друштво објашњава колико је реална опасност од змија, и како поступати у случају да се на њу налети. Они објашњавају, „у случају да заиста наиђете на отровну змију, такође је просто заобиђите или склоните. Ако вас ипак уједе отровна змија, под условом да сте потпуно сигурни да сте добро препознали врсту, потребно је применити мере прве помоћи и обратити се лекарима, који треба да дају противотров.“

На сајту Српског херпетолошког друштва стоје и основна упутства за пружање прве помоћи у случају уједа отровних змија О томе прочитајте овде

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.