Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

O последицама елементарних непогода на заштићеним природним добрима у Србији

У циљу сагледавања последица временских непогода које су задесиле већи део територије Србије средином маја 2014. године, Завод за заштиту природе Србије је у сарадњи са управљачима заштићених природних добара сачинио прелимиарни извештај о последицама непогода на заштићеним природним добрима.

С обзиром да природна добра често обухватају водотоке и неколико сливова у зависности од површине на којој се простиру, последице два поплавна таласа различито су се исказале:

1. Први поплавни талас мањег интензитета и времена трајања, оставио је последице углавном на подручју западне и јужне Србије. Од уређених природних добара највише су били погођени: Споменик природе „Ђавоља варош“. Штета од бујице није угрозила темељни феномен, већ само приступни ; Споменик природе „Парк у Врњачкој бањи“ где се последице огледају у угрожености једног од водозахвата минералне воде (Снежник) и делу парка који је био под водом.

2. Половином маја месеца разорни поплавни талас са великим временским трајањем погодио је централну и западну Србију, односно простор омеђен Западном Моравом, Великом Моравом, Дрином и Савом. На том простору постоји велики број природних добара која су заштићена, у поступку истраживања или евидентирана, због чега је Завод предузео прелиминарну евалуацију угрожености природних добара.

На основу прелиминарне евалуације угрожености констатовано је да већина заштићених природних добара нема оштећења иако постоји угроженост природних вредности. Последице поплаве исказане су претежно у режиму заштите II и III степена и у зависности од карактера природног добра и темељне вредности огледају се у: еродирању земљишта, инжењерскогеолошким појавама и процесима, измештању речног корита, рушењу и извали стабала и др. Поред наведеног, треба истаћи да су највеће штете претрпеле заштићене врсте које се налазе слободно у простору на коме се десила поплава, односно уништена су или теже оштећена станишта ситних глодара и херпетофауне, делимично су поремећена рибља насеља услед спонтаног изливања рибњака чиме је дошло до уношења алохтоних врста риба, а оштећења вегетације са плитким кореном је могуће касније утврдити. Као значајно или веома угрожено природно добро издвајају се заштићене пећине, због тога што енормна количина вода у кратком временском периоду утиче на повећање испуцалости стенске масе, квалитет наноса у каналима и шупљинама кречњака, и посредно на стабилност стенских маса.

Према досадашњим сазнањима и извршеним стручним надзорима може се констатовати да се штете огледају највише у уништеном мобилијару који је могуће санирати у краћем периоду. Иако не представљају део природних добара, треба напоменути да оштећења инфраструктурне мреже (путева, струје и др.) имају посредно утицаја јер је приступ заштићеним природним добрима отежан.

Стање биодиверзитета посматрано на нивоу врста генерално је задовољавајуће, а угроженост се може очеквати код појединих врста и примерака. Извесне промене, претежно без већих последица, су се догодиле и код предеоне разноврсности појединих подручјаТачан степен оштећења утврдиће се након теренских излазака.

Завод за заштиту природе Србије ће у оквиру свог редовног програма реализовати детаљније обиласке заштићених природних добара, добара у поступку заштите и евидентираних добара у општинама које су најугроженије нако којих ће бити доступан детаљан извештај о последицама поплава на природу.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.