Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Завод РЈ Ниш променио систем водоснабдевања станишта венерине власи крај Звоначке бање

Завод је, у циљу очувања строго заштићене врсте, папрати венерина влас, предузео активне мере заштите на подручју Специјалног резервата природе „Венерина падина“, крај Звоначке бање.

Мала, фрагилна папрат. венерина влас (Adiantum capillus veneris) пронашла је своје једино уточиште у Србији на специфичном станишту у бањи Звонце. Станиште венерине власи чине велике наслаге бигра, стене чији је процес стварања веома осетљив и директно везан за процес отицања термоминералних вода. Ово станиште заштићено је као Специјални резерват природе „Венерина падина“. Исушивање или вађење бигра довело би до нарушавања популације венерине власи, а можда и до нестајања врсте са простора Србије.

Јуна 2014. године, током стручног надзора сарадника Завода установљено је да је дошло до превеликог нагомилавања бигра унутар постављеног система и да је неопходно поново извршити замену. Екипа Завода, у пратњи Републичког инспектора Министарства пољопривреде и заштите животне средине извршила је уклањање постојећег система и поставила нови. Део цеви са млазницама које преливају бигрени одсек остала је непромењена, али је очишћена и омогућен је проток воде у количини која је потребна за опстанак врсте. Цеви које су замењене биле су испуњене великом количином бигра који је и онемогућавао нормално протицање воде.

Више од десет година води се борба за очување ове ретке врсте и јединственог станишта у Србији. Каптирањем извора термоминералне воде 2001. године, нарушен је водни режим станишта, а самим тим угрожен је и опстанак популације венерине власи. У то време на овом станишту било је свега 10 јединки венерине власи. Из тог разлога Завод за заштиту природе Србије поставио је вештачки систем за водоснабдевање популације. Систем је изведен од низа пластичних цеви које спроводе воду од каптаже термоминералног извора до самог станишта. На овај начин услови за опстанак и презимљавање јединки били су обезбеђени. Осим тога, на станиште су засађене и јединке произведене у тзв eks situ условима, што је допринело повећању бројности популације. Међутим, имајући у виду физичкохемијски састав воде, одмах се знало да постављање једног таквог система неће бити трајног карактера. Из тог разлога, стручни сарадници Завода извршили су и прву замену система 2009. године, уз помоћ општине Димитровград и ђака гимназије „Св. Кирило и Методије“ из Димитровграда. Наредних неколико година популација венерине власи бивала је бројнија, захваљујући редовном стручном надзору и повременим интервенцијама на млазницама система за водоснабдевање.

Иначе, венерина влас је папрат која формира густе бусенове. Листови су дуги 10-60 cm, јајастоланцетастог облика. Њена станишта су влажне стене, поред извора и потока, на местима са пуно маховине. Врста је термохигрофилна, што значи да је за њен опстанак неопходна одређена количина влаге и топлоте.У свету ова биљка и није превише ретка, али на Балканском полустрву, осим у приморским крајевима, ова биљка је реткост.

Према националној легислативи, врста је строго заштићена, а у Црвеној књизи флоре Србије уврштена је као крајње угрожени таксон.

Завод за заштиту природе Србије наставиће редован мониторинг СРП „Венерине падина“ како би се очувало ово једино станиште строго заштићене врсте у Србији.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.