Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Heracleum mantegazzianum Somm. (дивовски свињски коров)

Поводом вести која се ових дана више пута појавила у медијима у вези са биљком под латинским називом Heracleum mantegazzianum Somm. et Lev., (дивовски свињски коров), овом приликом желимо да укажемо на основне карактеристике биљке и опсег њеног појављивања у земљама у нашем окружењу.

У Србији постојање ове врсте није забележено, док су у земљама које нас окружују нађени појединачни примерци.

Heracleum mantegazzianum Somm. et Levier природно расте у Русији и у југозападној Азији. Први пут је описана за науку 1895. године (Nielsen, C., H.P. Ravn, W. Nentwig and M. Wade (eds.), 2005.), али се сматра да је и раније дошла у Европу као украсна биљка. У земљама где је пренета након низа година почела је природно да се шири дуж река. У Северној Америци је интродукована 1917. године (EPPO data sheet on Invasive Plants, Web version 2006-01-24 – doc 05-11830rev2) као баштенски куриозитет, да би се педесетих година прошлог века појавила у Канади. Има је у Аустралији и на Новом Зеланду. Врста се проширила деловањем човека, који је намерно преноси као украсну биљку, која је наставила да се самостално шири.

На Балкану је забележена у Словенији (Љубљана, Марибор), где је вероватно побегла из ботаничке баште. У Босни и Херцеговини је забележена 2010. године у околини Сарајева и утврђено је да се ту налази од 2007, док је у Хрватској регистрована 2009. на једном налазишту у Међумурју на обали реке Муре.

Као и све друге инвазивне врсте има негативан утицај по осталу дивљу флору, изазива економску штету и шкоди здрављу људи. На местима где доминира стаништем, будући да је у питању инвазивнa врста, треба започети уклањање у рано пролеће док је још на самом почетку раста, односно обавезно пре фазе цветања.У фази када цвета, врло јој је тешко прићи због величине (до 5 м). Ова врста ствара фитотоксични биљни сок, који на кожи, у комбинацији са UV зрацима, изазива dermatitis. У случају контакта са очима може доћи до оштећења вида. При уклањању биљке обавезна је употреба рукавица и заштита за очи, пре свега у каснијим фазама њеног раст. Када се уклања из корена, треба га засећи 10 cm испод површине земље. Кошење се препоручује бар два до три пута у сезони, да не би доспела у фазу када цвета и плодоноси. Док је млада ова биљка је храна за козе и овце, тако да се и оне користе у борби против ове врсте на местима где она доминира стаништем.

Основне карактеристике:

Двогодишња или вишегодишња биљка, која три до пет година постоји у форми розете и може достићи величину до 2,5 метра. Корен је жут, разгранат, дубок 40-60 см. Стабло је шупље, годишње расте и до 2-5 метара у висину и 10 центиметара у ширину. Стабљика је ребраста са љубичастим мрљама. Најнижи листови се јављају у априлу и могу да порасту до 3 м у дужину и 1,7 м у ширину. Главна цваст је велика око 80 cm у пречнику. Постоји 8 штитастих цвасти које надвисују главну цваст. Цветови (бели или ружичасти) су на дршкама дугим 10-20 mm. Први цветови се јављају у јулу, а највећи број се отвара током јула. Плод је спљоштен, елиптичан, 6-8 mm дуг, 4-10 mm широк, уско крилат. Већи плодови се јављају на главној цвасти, а мањи на околним цвастима. Након цветања биљка је завршила свој животни циклус. Једна јединка ствара 5000-100 000 семена, која се шире локално, остајући поред мајке биљке, или их вода разноси на веће раздаљине. Природно расте на ободу шуме или на пропланцима у планинском појасу са годишњом количином падавина 1000-2000 mm у умерено-континенталном појасу. Ван природних станишта јавља се дуж река, путева, пруга, на депонијама и ђубриштима. Забележена је и у шумама, на влажним стаништима, поред обала река и у урбаним срединама.

Врста је слична биљкама из истог рода које су аутохтоне врсте код нас, али су оне много мање растом и тешко их је помешати. Чешће се дешава да се помеша са другим биљкама као што су Pastinaca sativa (пашканат), Angelica archangelica (анђелика), Angelica sylvestris (шумска анђелика) и друге.

Како би се спречио негативан утицај унешених врста забрањено је стране врсте пуштати или садити у природи, будући да оне својим растом, размножавањем и ширењем могу изазвати еколошке и економске штете и угрозити здравље људи, односно могу постати инвазивне.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.