Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Акција измештања гнезда беле роде и „колоније“ шпанских врабаца на траси Коридора 10

Представници Завода за заштиту природе Србије и „Коридора Србије“ успешно су 25. децембра реализовали акцију измештања гнезда беле роде које настањује и „колонија“ шпанских врабаца, на траси Коридора 10 на локацији аутопута Е 75, деонице Владичин Хан – Доњи Нерадовац, на стационажи km 923+624. Измештање гнезда је било неопходно услед колизије трасе аутопута и далековода Трговиште – Врање напона од 35 kV, што је захтевало премештање гнезда са далековода изграђеног у виду бетонског носача висине 18m на најпогоднију локацију у близини, која се налази на удаљености од 100 m од првобитне, на стубу висине од 25m. Премештено гнездо имопзантних је дименизија са пречником 2.40 m, висином 80 cm и старости око 30 година (по казивању мештана).

Акције је покренута у јулу 2014. године када се инвеститор на изградњи актопута Е 75 „Коридори Србије“ обратио Заводу за заштиту природе Србије за помоћ око измештања гнезда беле роде. У циљу извођења адекватне акције стручњаци Завода су 21. јула обишли терен и заједно са представницима инвеститора и надзорне службе направили план за безбедно премештање гнезда када га роде и „колонија“ шпанских врабаца напусте.

Премештање гнезда је добар пример ангажовања инвеститора у заштити фауне у току изградње инфраструктурних објеката и пример како се сарадњом свих учесника могу решавати проблеми на најбољи могући начин.

Стручњаци Завода ће пратити даље коришћење гнезда и реакције његових станара на нову локацију. Очекујемо да ће роде и шпански врапци прихватити нову локацију свог гнезда и на пролеће се поново уселити.

Бела рода Ciconia ciconia

Ареал врсте обухвата централну и јужну Европу, Малу Азију, Блиски Исток, део централне Азије и део северне Африке. Зиму проводи у подсахарској Африци и Индији. Позната је по гнежђењу у људским насељима (на зградама, електричним стубовима и сличним објектима), док се углавном храни на влажним ливадама, пашњацима, степама, мочварама, али и на пољопривредним површинама. Храну чине инсекти, гмизавци, водоземци, ситни сисари и птице које лови на земљи. Угрожена је услед нестајања повољних влажних и травнатих станишта, а често страда од судара са електричним водовима или током сеобе. Европска популација је у благом порасту, док се у Србији гнезди стабилна популација од 1200-1300 парова (Puzović i sar. 2009).

Заштићена је на националном и међународном нивоу.

Шпански врабац Passer hispaniolensis

Гнезди се на деловима Иберијског, Апенинског и Балканског полуострва, у делу северне Африке, на макронезијским острвима, у Малој Азији, деловима Блиског Истока и централне Азије. Део популације је миграторан и зими се помера јужније. Насељава отворена станишта и мозаична станишта, пољопривредне површине, близину река или мочвара, као и градове и села. Гнезда гради у шупљинама у зградама или другим објектима, у гнездима крупних птица (роде и орлови), у жбуњу и на дрвећу. Често формира колоније. Храни се претежно семењем биљака, инсектима и њиховим ларвама. У Србији представља редовну гнездарицу крајњег југа и истока земље, док је појединих година забележено гнежђење и у осталим деловима, укључујући и Војводину. Популација у Србији процењена је на 1000-2000 парова, уз велике варијације (Puzović i sar. 2003).

Заштићен је на националном и међународном нивоу.

Фото - Maciej Szymanski

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.