Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

О заштити станишта на Ади Циганлији поводом обележавања Светског дана вода

Поводом обележавања Светског дан вода, на позив НВО „Амбасадори заштите животне средине“ Завод за заштиту природе Србије, укључио се у организацију манифетације која је одржана 22. марта у Београду, на Ади Циганлији. За одржавање догађаја одабрана је Ада Циганлија имајући у виду да је једино купалише код нас које је било носилац Плаве заставе, престижног међународног признања за квалитет воде за купање и активности које се односе на сигурност посетилаца и образовање из области животне средине. У организацији догађаја поред Завода и Амбасадора живнте средине учествовали су и ЈП „Ада Циганлија“ и Удружење спасилаца на води Србије.

Програм обележавања започео је демонстрацијом вештина и техника спасавања купача у језеру које су извели чланови Удружења спасиоци на води, а у којима су се опробали и учесници акције. Након програма спасилаца, представници Завода упознали су учеснике са одликама простора Аде Циганлије као станишта ретких и угоржених врста.

Вредности заштићеног станишта малог вранца, који зимује у врбацима аде, представио је орнитолог Горан Секулић, помоћник директора Завода, указујући да се мали вранац, који је до недавно сматран глобално угроженом врстом и чија је популација значајно смањена захваљујући мелиоративним захватима и смањењем водених површина, на погодним зимовалиштима окупља у великом броју. Распрострањење врсте је ограничено на Панонску низију, слатководна станишта источног јадранског приобаља, Балкана, Мале Азије, Месопотамије, каспијског, аралског и црноморског слива. У новије време европска популација умерено расте, а савремене процене бројности у Србији крећу се од 600 до 1100 парова, уз изражена колебања. Ушће Саве у Дунав је једно од најзначајнијих подручја за зимовање ове врсте, када се окупља и преко 7000 јединки подаци су које је истако овом приликом Горан Секулић. Мали вранац је врста која настањује сливове великих река и језера, храну тражи на барама, рибњацима, мртвајама и сличним стаништима. Гнезди се колонијално у трсци и на дрвећу. Величина тела малог вранца је 45-55 cm.

Аду Циганлију као једино данас познато станиште врсте нејестиве гљиве Myriostoma coliforme у Србији преставила је мр Верица Стојановић, ботаничар Завода. Иако је ова врста давно забележена и на два друга локалитета у нашој земљи (у Шумадији и Делиблатској пешчари), упркос понављаним истраживањима у последњих 40 година више није налажена на местима где је раније била позната и једини данас преостали локалитет на коме се јавља је Ада Циганлија. Због нестанка на местима одакле је раније била позната и због крајње ограниченог ареала где данас живи, практично на једном микролокалитету који је изложен јаком антропогеном утицају, сматра се да је ова врста у Србији крајње угрожена рекла је овим поводом Верица Стојановић. Ова гљива, као и већина других, нема традиционално народно српско име, а такође не постоји ни усвојено стандардно име на српском. Обично расте у влажним шумама али и на песковитом земљишту на отвореном. Главно станиште су листопадне мешане шуме дуж великих река са врбом и тополом, као што је то случај са екосистемом дела Аде Циганлије. Ова врста је до данас забележена у 20 земаља на само 155 локалитета у целој Европи. Укупно 46 % локалитета се налази у заштићеним областима или Natura 2000 подручјима. Сви ови налази су начињени током дугог временског периода и у последњих 25 година врста је све ређе налажена. Веома је ретка и дисперзно распрострањена. Увршћена је на Црвену листу угрожених гљива Европе. Такође, спада у једну од 33 врсте гљива предложених за међународну заштиту одредбама Бернске конвенције. Обухваћена је пројектом мапирања и инвентаризације 50 најугроженијих врста Европе који спроводи ECCF (European Council for the Conservation of the Fungi).

Са учесницима скупа разговарало се и на тему значаја заштите вода и стањем овог природног ресурса на глобалном и националном нивоу. Тематски летак о Светском дану вода можете преузети на сајту Завода за заштиту природе Србије у оквиру рубрике ИЗДАЊА – публикације за преузети.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.