Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Проглашена заштићена подручја СП „Лалиначка слатина“ и ПИО „Таткова земуница“

Одлука општине Мерошина о проглашењу Предела изузетних одлика "Таткова земуница" и Споменика природе „Лалиначка слатина“, објављена у "Службеном листу Грaда Ниша" (бр. 17 од 06.03.2015.) ступила је на снагу 14.марта 2015. године.

ПИО „Таткова земуница“ простире се на површини од 361,8609 ha, обраслој шумом, у којој је буква најзаступљенија врста, а потом следи храст китњак. Поред природних, биолошко – еколошких, ПИО „Таткова земуница“ одликују и естетске и културно – историјске вредности. На подручју земунице, зване „Таткова земуница“ налази се и изграђени споменички комплекс са скултурама, аутора Александра Шакића, академског вајара. На удаљености око 300 m од Таткове земунице, налази се још једна земуница. На подручју заштићеног природног добра налази се још и Црква Свети Врачи, Хотел „Мали Јастребац“ са тереном за спортске активности, као и туристички и спортски објекти, који читав овај простор чине атрактивним за посетиоце и дају основ за развој будућих туристичких садржаја.

Споменик природе „Лалиначка слатина“, или како је народ назива Лалиначки Ђерам, једна је од највећих слатина у подножју Малог Јастрепца. Лалиначка слатина, као и друге слатине које се јављају у подножју планине Јастребац, настају од воде са повећаним садржајем минералних соли а пре свега натријум-хлорида, која на више локалитета избија из дубине подлоге и плави околно земљиште. Заштићено подручје одликује ретка појава слатина ван простора Панонске низије у Србији. Подручје Лалиначке слатине одликује велики диверзитет врста, у оквиру кога се нарочито издвајају васкуларне биљке (226 врста) и птице (37 врста). Посебан печат флори Лалиначке слатине даје источномезијски ендемит Stachys milanii, врста која припада крајње угроженим представницима српске флоре и којој је ово једино поуздано станиште у нашој земљи (са свих осталих локалитета у Србији је највероватније ишчезла), док својим ареалом захвата само још подручје североисточне Македоније и јужне Бугарске. Од врста које припадају крајње угроженим представницима флоре Србије, на овом подручју расту и балкански ендемит Allium guttatum ssp. dalmaticum и медитеранско-понтска халофилна врста Camphorosma monspeliaca. Флору Лалиначке и других слатина овог подручја посебно карактеришу халофите и семихалофите Limonium gmelini, Acorellus pannonicus, Puccinellia distans, Crypsis aculeata, Teucrium scordium subsp. scordioides, Centaurium uliginosum, Scorzonera cana, Bolboschoenus maritimus, Schoenoplectus tabernaemontani, Carex divisa, Crypsis schoenoides, Hordeum hystrix, Juncus gerardii, Scorzonera parviflora и друге.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.