Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Обележен Дан заштите природе

У Старом Сланкамену, на простору испред неогеног и лесног одсека и корита реке Дунав, 16 априла у оквиру седме манифестације Радни дан за природу, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту живoтне средине, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински завод за заштиту природе и Општинска управа Инђија, обележили су Дан заштите природе у духу указивања јавности на значај деловања за природу. Акцији су се придружили и представници ЈП „Србијашуме“, Специјалног резервата природе „Засавица“ и националних паркова „Фрушка гора“ и „Ђердап“ .

Учесници акције радили су на уклањању инвазивне врсте багремац у приобалном подручју, делу испред неогених спрудова у циљу ревитализације влажних подручја и боље презентације неогених спрудова на локалитету подручја које се налази у поступку валоризације ради успостављања заштићеног подручја „Геолошки профили и аде код Старог Сланкамена“. Акцију су пропратили и представници локланих и националних медија.

Геолошки профили и аде код Старог Сланкамена представљају подручје које карактеришу стрме облале Дунава у Старом Сланкамену изграђене од лајтовачких пешчара и лајтовачких кречњака, који су настајали у плитким деловима Панонског мора пре око 15-13 милиона година. Лајтовачки пешчари обилују мноштвом фосила, крупним шкољкама, пужевима, морским јежевима, а бројне су и врсте зооплактона и фитоплактона. Лајтовачки кречњаци су највећим делом изграђени радом црвених алги. Аде код Старог Скланкамена су изузетан пример геоморфолошких облика на средњем току Дунава кроз Србију. Највећа је Велика ада, на којој су услед природних услова и специфичног коришћења екстензивним напасањем стоке мозаично распоређена шумска, ливадска и влажна станишта. Настањују је бројне ретке, угрожене и строго заштићене врсте, међу којима се истичу биљка разноротка (Marsilea quadrifolia), црвенотрби мукач (Bombina bombina), орао белорепан (Haliaeetus albicilla) и видра (Lutra iutra).

У име организатора Радног дана за природу поруку јавности о значају рада у заштити природе у име организатора послали су Стана Божовић, државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине, Слободан Пузовић, секретар Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије и Биљана Пањковић, директор Покрајинског завода за заштиту природе. Овом приликом, државни секретар Стана Божовић, истакла је да је за 2015. годину за унапређење заштићених подручја држава определила 210 милиона динара и да је један од стратешких циљева повећање са тренутних 6,34% територије под заштитом на 12% до 2020. године.

Изјаву директора Завода поводом обележавања Дана заштите природе Србије можете преузети овде.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.