Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Одржан Скуп о међународним стандардима заштите животне средине и развоју ветроелектрана

Завод за заштиту природе Србије, Међународна финансијска корпорација (IFC), чланица Групе Светске банке и Привредна комора Србије организовали су 27. маја 2015. године у Београду, скуп за представнике приватног сектора, државних институција и невладиног сектора под називом: „Ветроелектране и заштита животне средине – утицај на птице и слепе мишеве“. Скуп је резултат сарадње две иницијативе IFC-a, Балканског програма за обновљиве изворе енергије и Програма за стратешко саветовање у вези управљања корпоративним ризицима.

Рад скупа отворила је Стана Божовић, државни секретар Министaраства за пољопривреду и заштиту животне средине истакавши да ће Србија као земља која је кренула путем приступања ЕУ такође дати свој допринос развоју обновљивих извора енергије водећи рачуна о заштити природе. Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, овом приликом нагласио је да нам „искуства других земаља говоре да ветроелектране могу имати утицај на одређене елементе природе, а поготово на птице и слепе мишеве, али је значајно напоменути да се тај утицај може избећи стратешким приступом и интезивном сарадњом Сектора енергетике и Сектора заштите природе“ У уводном излагању у име IFC-а Небојша Арсенијевић, менаџер пројеката за обновљиве изворе енергије Европе, Блиског истока и Северне Африке рекао је “IFC је у јединственој прилици да промовише најбоље међународне стандарде из ове области и подстакне сарадњу свих релевантних фактора у земљи и региону како бисмо поспешили бржу и са аспекта очувања животне средине, прихватљиву реализацију пројеката из области обновљивих извора енергије“.

Рад скупа одвијао се у оквиру сесија: процена ризика у припремној фази пројеката, представљање искустава развијених ветроелектрана (Ветроелектрана „Богдановци“, Македонија, Гилбартарски мореуз, Шпанија, „Данило“, Хрватска, „Крново“, Црна гора и др.) и процена кумулативног утицаја на животну средину и енергија ветра (примери студија случаја из Румуније, Јордана и развоја ветроелетрана у јужном Банату у Србији):

У току закључних разматрања учесници су се сагласили да је неопходна боља усклађеност пројеката из области обновљивих извора енергије који се реализују у Србији и региону са најбољом међународном праксом из области заштите животне средине. Такође, истакнут је проблем ширег окружења Специјалног резервата природе „Делиблатска пешчара“, где се планира изградња већег броја ветропаркова. У оквиру ових планова иако се за сваки ветропарк израђује одговарајућа студија која сагледава и могући утицај на птице и слепе мишеве, проблем њиховог кумулативног утицаја на животну средину није довољно разматран.

Конкретни резултати скупа подразумевају даљи заједнички рад државних органа, компанија које развијају ветроелектране и финансијских институција на изради кумулативне процене, координисан мониторинг и управљање подацима пре и након изградње. Овим путем значајно ће се допринети усклађивању коришћења енергије ветра са циљевима заштите природе.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.