Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Ентомолошка истраживања Завода – век и по опстанка врста ортоптера на станишту

У оквиру припрема за израду Црвене књиге правокрилаца Србије, Драган Павићевић, ентомолог Завода за заштиту природе Србије и Слободан Ивковић, ентомолог - сарадник, у периоду од 8. до 12. јуна 2015. обишли су више локалитета у околини Ниша и Беле Паланке. Том приликом пронашли су врло интересантан материјал, међу којим се нарочито издвајају налази две врсте које је чувени швајцарски ентомолог Карл Брунер фон Ватенвил овде нашао и описао.

Швајцарски ентомолог Карл Брунер фон Ватенвил ( Carl Brunner von Wattenwyl, 1823 - 1914), један од водећих европских стручњака за правокрилце (скакавце и зрикавце) XIX и почетка XX века, посетио је током својих истраживања на Балканском полуострву, у више наврата, и тадашњу Кнежевину Србију. Те вишекратне посете Србији су сигурно резултат његове успешне научне сарадње са нашим прослављеним ботаничарем Јосифом Панчићем с којим се дописивао, а и лично упознао у Београду 1860. године. Мало је познато нашој јавности да се Панчић врло успешно бавио, пуних 35 година, проучавањем правокрилаца као и сам Брунер. Као резултат тог дугогодишњег проучавања правокрилаца Србије, Панчић је 1883. године објавио јединствену монографију под именом „ Ортоптере у Србији“ коју је издало Српско научно друштво. У лето 1881. године , Брунер фон Ватенвил, у пратњи младог колеге, лекара из Цириха, Антона Шултеса (Anton von Schulthess–Rechberg, 1855 – 1941) који се и сам интересовао за правокрилце, поново долази у Србију. Сакупљање материјала започињу од Топчидера, па преко Ниша и Беле Паланке све до Пирота. Том приликом, на путу између Ниша и Беле Паланке, на једној шумској прогали налазе две врсте зрикаваца за које је касније Брунер утврдио да припадају новим врстама за науку. О овој екскурзији по Србији, Антон Шултес је 1882. године написао краћи текст у Билтену швајцарског ентомолошког друштва под именом „Једна екскурзија у Србију“ („Eine Excursion nach Serbien“). Брунер је обе нове врсте описао у свом капиталном монографском делу „Продромус европских ортоптера“ које је објављено 1882. године у Лајпцигу. Прва врста је била Isophya modestior Brunner von Wattenwyl, 1882, а друга Platycleis oblongicollis Brunner von Wattenwyl, 1882. У истом свом монографском делу, Брунер је свом колеги и пријатељу, Јосифу Панчићу, уступио простор да опише нову врсту скакавца коју је пронашао на Мокрој гори ( Pyrgomorphula serbica Pančić 1882). У доступној литератури постоји само један податак да су Панчић и Брунер заједно ишли и сакупљали по Србији и то се односи на 1882. годину када су посетили и Бугарску.

Он у свом монографском делу помиње да је обе нове врсте (I. modestior и P. oblongicollis) пронашао на шумској прогали на путу између Ниша и Беле Паланке. Атар села Банцарево је управо место где их је 8. јуна 2015. стручњак Завода Драган Павићевић пронашао - тачно 134 године након Брунеровог открића. Поменути локалитет може се сматрати најближи типском локалитету за поменуте врсте. Обе врсте се сматрају и данас валидним, с једином разликом што је врста oblongicollis по данашњој систематици у роду Vichetia, па је правилно писати Vichetia oblongicollis ( Brunner von Wattenwyl 1882).

Више о томе:

Драган Павићевић, dragan.pavicevic@zzps.rs

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.