Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Заштићен Топчидерски парк

Скупштина града Београда је на својој седници од 23. јуна 2015. донела Решење о проглашењу Топчидерског парка за Споменик природе, а на основу Студије заштите Завода као стручно-документационе основе за покретање поступка заштите.

Споменик природе „Топчидерски парк“ простире се на територији општине Савски венац, у оквиру просторно културно-историјске целине Топчидер, проглашене за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. Представља први европски обликован парковски простор у Србији. Овај уређени зелени парковски простор се својим природним вредностима и културно-историјским вредностима издваја од других сличних површина.

Подручје Парка обухвата остатке аутохтоних и полуаутохтоних екосистема и предеоних целина које су од обале Саве до обале Дунава с југа опкољавале урбано језгро старог Београда. Упркос непрекидној изградњи Града, Топчидерски парк је заједно са шумом Кошутњак зелени простор који се и данас одликује одређеним биолошким својствима и представља значајно станиште многих дивљих врста.

Природне вредности Топчидерског парка огледају се у разноврсности биљног материјала, бројности, као и старости стабала. Многа стабла потичу још из XIX века, периода када је подигнут први расадник у Србији који се и данас налази у Парку. Велики број стабала произведен је у овом расаднику, док су егзоте увезене из иностранства. Из Беча је, на пример, 1866. године увезено 350 садница платана који су најзаступљенија врста у Парку. Најзаступљенија лишћарска врста је Platanus acerifolia Wild. - јаворолисни платан, чији је најпознатији представник Милошев платан. За платанима ни мало не заостаје Acer campestre L. – клен. Код четинара се истиче Pinus nigra Arg. – црни бор и Picea abies Kalrst. – смрча. У оквиру вегетације Парка издваја се и групација од осам стабала мочварних чемпреса или таксодијума (Taxodium distichum).

Иако смештен у високоурбанизованом окружењу, и под снажним градским утицајем, Топчидерски парк се и данас огледа присуством дивље фауне. У врху је европских главних градова по диверзитету ентомофауне, са забележених 26 врста вилинских коњица, 48 врста правокрилаца и 153 врсте тврдокрилаца. Захваљујући присуству водотока Топчидерске реке, на простору Топчидера забележено је 15 врста водоземаца и гмизаваца. С обзиром да је већ дужи низ година парковско станиште, на подручју овог природног добра доминирају птице које су адаптиране на градске услове, тзв. синантропне врсте. На подручју парка у највећем броју су присутне врсте из групе певачица. Поред њих значајно је и присуство више врста детлића, три врсте сова, па и неколико врста везаних за влажна станишта (патка глувара, лиска, водомар). Због измењености станишта фауна сисара релативно је сиромашна, и углавном је чине групе глодара, бубоједа и слепих мишева. У Топчидерском парку присутне су веверице, кртице, пухови, јежеви, а свакако да је ово подручје значајно и за неке од активности 14 врста слепих мишева колико је регистровано на подручју Београда.

Природне вредности чине јединствену целину са културноисторијским вредностима Споменика природе „Топчидерски парк“. На овом заштићеном подручју налази се шест утврђених културних добара: Конак кнеза Милоша, Топчидерска црква, Црквени конак, Обелиск, Скулптура „Жетелица“, Споменик Арчибалду Рајсу. Присуство споменичке баштине, сведочанства почетака модерне историје Србије, одредили су да је 1987. године Просторна културно-историјска целина „Топчидер“ утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.

Решењем о заштити за управљача је одређено Јавно предузеће „Зеленило-Београд“.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.