Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Светски дан дивљих врста

Ове године се по трећи пут, 3. марта, широм земљине кугле, под слоганом „Будућност дивљих врста је у нашим рукама“, обележава Светски дан дивљих врста, који је одредила Генерална скупштина Организације уједињених нација је на 68. заседању 2013. године.

Како је саопштило Министарство пољопривреде и заштите животне средине, циљ обележавања је подизање јавне свести о претњама које људске активности представљају за опстанак дивљих врста, а ове године посебно се ставља акценат на криволов и илегалну трговину слоновачом.

Неодрживо коришћење природних ресурса, кроз неконтролисано сакупљање из природе, трговину и илегалне радње, попут криволова и кријумчарења дивљих врста, представљају најозбиљнију претњу по њихов опстанак, одмах после губитка природног станишта. Људске активности стварају велики притисак на дивље врсте, а све чешће доводе и до потпуног истребљења појединих врста.

Датум за обележавање Светског дана дивљих врста је симболично изабран да се подудара са датумом потписивања Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. године. CITES Конвенција регулише међународни промет и трговину преко 35.000 угрожених врста врста биљака и животиња, укључујући њихове делове и деривате. Овај међународни уговор је ратификовало 182 државе, укључујући и Републику Србију још 2001, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да се Србија налази на главном коридору за кретање робе у југоисточној Европи, што је ставља и на једну од главних рута за кријумчарење на европском континенту.

С обзиром на то да се граничи се четири државе чланице EU, Србија је атрактивна кријумчарима јер представља једну од последњих тачака за кријумчарену робу пре уласка на јединствено тржиште Европске уније од преко 503 милиона људи.

У последњих неколико година царина, гранична полиција и надлежне инспекцијске службе бележе све већи број заплена, односно спречених покушаја кријумчарења дивљих врста, како живих примерака, тако и њихових делова и деривата.

Повећана ефикасност надзорних органа је последица унапређења националних капацитета спровођење обавеза из CITES конвенције, једног од ретких међународних уговора који прописује обавезно санкционисање непоштовања њених одредаба кроз трајно одузимање примерака, изрицање новчаних и затворских казни.

Укупан годишњи обрт новца у светској трговини заштићеним дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима процењује се на око 160 милијарди америчких долара. По проценама Међународне криминалистичке полицијске организације - Интерпол, годишња вредност илегалне трговине примерцима заштићеним дивљих врста на глобалном нивоу износи између 7 и 10 милијарди америчких долара, што овај вид нелегалне активности сврстава међу привих пет на глобалном нивоу по профитабилности.

Опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста директно угрожавају организоване криминалне групе, кроз криволов и кријумчарење. Слонови, носорози, тигрови и друге велике мачке, примати, птице грабљивице, папагаји, копнене корњаче, панголини и тропско дрвеће најчешће су на мети криволоваца и кријумчара.

Број илегално убијених афричких слонова креће се између 20.000 и 25.000 примерака годишње, што је изузетно забрињавајући податак обзиром да се укупна популација афричког слона процењује на између 420.000 и 650.000 примерака.

Главни разлог за страдање ове врсте јесте потражња за њиховим кљовама, односно слоновачом, на азијском црном тржишту где резбарена слоновача представља статусни симбол.

Висок интензитет криволова у последњих неколико година довео је до ситуације да број убијених слонова премашује природни прираст ове врсте. Ако се криволов и кријумчарење не сузбију у најскоријем року опстанак ове врсте ће бити доведен у питање у наредних двадесет година.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.