Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Поводом проглашења Споменика природе „Лалиначка слатина“

У организацији Завода за заштиту природе Србије, поводом проглашења заштићеног подручја Споменик природе „Лалиначка слатина“, биће одржана јавна трибина у насељима Лалинске појате 09. марта и Мерошинa 15. марта, са почетком у 18:00 часова у канцеларијама месних заједница.

Овим поводом, мештанима села обратиће се представници града Ниша и општине Мерошине, на чијој територији се простире природно добро и Дирекције за изградњу града Ниша, управљача заштићеним подручјем. Природне вредности, концепт заштите, управљања и развоја Споменика природе „Лалиначка слатина“, представиће проф. др Бојан Златковић са ПМФ-а у Нишу и мр Данко Јовић и Драгана Недељковић из Завода за заштиту природе Србије.

Након презентације заштићеног подручја биће отворена дискусија у циљу усклађивања активности мештана и локалних заједница, пре свега, у домену пољопривреде са концептом заштите како би се програмом управљања овим подручјем омогућио даљи развој заснован на очувању природних вредности и одрживом коришћењу природних ресурса.

Одлука општине Мерошина о проглашењу Споменика природе „Лалиначка слатина“, објављена у „Службеном листу Грaда Ниша“ (бр. 17 од 06.03.2015. год.) ступила је на снагу 14. марта 2015. године.

Споменик природе „Лалиначка слатина“ или како је народ назива Лалиначки Ђерам, једна је од највећих слатина у подножју Малог Јастрепца. Лалиначка слатина, као и друге слатине које се јављају у подножју планине Јастребац, настају од воде са повећаним садржајем минералних соли, а пре свега натријум-хлорида, која на више локалитета избија из дубине подлоге и плави околно земљиште. Заштићено подручје одликује ретка појава слатина ван простора Панонске низије у Србији. Подручје Лалиначке слатине одликује велики диверзитет врста, у оквиру кога се нарочито издвајају васкуларне биљке (226 врста) и птице (37 врста). Посебан печат флори Лалиначке слатине даје источномезијски ендемит Stachys milanii, врста која припада крајње угроженим представницима српске флоре и којој је ово једино поуздано станиште у нашој земљи (са свих осталих локалитета у Србији је највероватније ишчезла), док својим ареалом захвата само још подручје североисточне Македоније и јужне Бугарске. Од врста које припадају крајње угроженим представницима флоре Србије, на овом подручју расту и балкански ендемит Allium guttatum ssp. dalmaticum и медитеранско-понтска халофилна врста Camphorosma monspeliaca. Флору Лалиначке и других слатина овог подручја посебно карактеришу халофите и семихалофите Limonium gmelini, Acorellus pannonicus, Puccinellia distans, Crypsis aculeata, Teucrium scordium subsp. scordioides, Centaurium uliginosum, Scorzonera cana, Bolboschoenus maritimus, Schoenoplectus tabernaemontani, Carex divisa, Crypsis schoenoides, Hordeum hystrix, Juncus gerardii, Scorzonera parviflora и друге.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.