Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Светски дан вода

Вода покрива 71% Земљине површине, међутим, пиjaћа вода чини само 2,5% свих водних ресурса који се константно смањују због загађења и лошег газдовања. Иако се дуго веровало да је вода неисцрпан ресурс због њене обновљивости, криза воде постаје светски проблем и реалност. И док се потребе за водом повећавају, залихе се смањују. Преко два милиона тона отпада сваког дана се баци у потоке, реке и језера. Уколико се тренд настави, до 2025. потребе за свежом водом премашиће садашње расположиве ресурсе.

Омогућити приступ свежој пијаћој води и обезбедити основне санитарне услове за све, је глобални задатак и изазов којег су дефинисале УН. То је истовремено и разлог што је Генерална скупштина УН 1992. године донела резолуцију по којој се 22. март сваке године обележава као Светски дан воде.

На територији Србије постоји више хиљада водотока чија укупна дужина износи 65 980 km, или просечно 747 m/km2. Густина речне мреже је веома неуједначена и износи од 120 m/km2 до 3 500 m/km2. Падавине, као један од најзначајнијих фактора водних ресурса, веома су неравномерно распоређене, како по простору тако и по времену. Имајући у виду да подстицај и количину вода, може се констатовати да Србија не располаже значајним количинама сопствених вода што је убраја у сиромашнија подручја Европе са количином од 1840 m3 домаћих вода по становнику годишње. Међутим, Србија користи још и транзитне или пролазне воде Дунава и његових притока које просечно износе 5 850 m3/s или око 185 000 km3 годишње.

У односу на укупну површину Србије која износи 88 361 km2 сливу Црног мора припада 92.46% (81 703 km2), 5.36% сливу Јадранског мора (4 732 km2) и 2.18% сливу Егејског мора (1 926 km2).

Основни ресурс за снабдевање становништва и индустрије водом у Србији су подземне воде које у укупном водоснабдевању учествују са преко 90%. Међутим, нису у довољној мери искориштене и углавном се нерационално троше. У крајевима који оскудевају употребљивим подземним водама све више се користе речне воде, односно вода из вештачких језера – акумулација.

Са аспекта заштите воде као природног ресурса, посебна пажња се у Србији придаје заштити водених токова и обалног подручја, влажних и забарених површина, заслањених терена, природних језера и бара. У оквиру заштите ових природних ресурса, неопходна је и контрола експлоатације минералних сировина, биљног и животињског света.

Површинске воде такође имају бројне појаве, пределе и просторе који су заштићени и посебно атрактивни са научног, образовно-васпитног, еколошког, естетског и социо-културног поимања. Најзначајнији и најлепши међу њима су веома познати као што су на пример: Крупачко врело, Таорско врело, Бјелушка потајница, Власинско језеро, слапови Сопотнице, понорница увале Речка, водопад Прскало, водопад Рипаљка и мнги други.

Водно природно наслеђе у Србији се штити у оквиру система заштићених подручја дуже од 50 година.

Вода и водне појаве (извори и врела, водопади и слапови, понорнице, језера, баре, ритови, мртваје, потајнице, тресаве, хидрографске тачке, водни резервати) представљају трајно наслеђе јер се непрестано обогаћују кружењем у природи, оплемењујући животни простор људи дају им смисао постојања и истрајавања, због чега и заштита хидролошког наслеђа представља заједничку бригу свих нас.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.