Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Поводом обележавања Дана заштите природе

Дан заштите природе је дан од националног значаја, установљен Законом о заштити природе 2009. године. Овај дан je установљен да се јавност подсети на значај очувања природе Србије. За датум је одабран баш 11. април зато што је тог дана, тачније 11. априла 1949. године, први пут установљен стаус једног подручја као заштићеног природног добра - Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања.

Дан заштите природе је прилика да се укаже, не само на значај очуване природе, већ и на значај одрживог управљања заштићеним подручјима. Поред повећања територије под заштитом, неопходно је радити на унапређењу мера управљања заштићеним подручјима, да очувамо оно што смо већ заштитили. Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи.

У том циљу, организују се акицје које поред промотивног имају и образовни караткер широм земље. Ове године Завод за заштиту природе Србије учествује у обележавању националног дана заштите природе заједно са Музејом у Аранђеловцу управљчем Споменика природе „Пећина Рисовача“. Овај дан ј ће се означити низом едукативних и забавних активности за студенте, основце и предшколце на простору испред пећине.

Стручни сарадници Завода подржаће и низ других активности које ће поводом националног дана заштите природе организовати управљачи заштићеним подручјима као што су Национални парк Тара (отварање ликовне изложбе на тему Птице) и Јавно предузеће „Ресавска пећина“ (обилазак резервата Винатовача, водопада Лисине и Ресавксе пећине за ученике средњих школа).

Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета. На простору који заузима, од свега 0,82% европског континента, живи 18,6% васкуларне европске флоре , док у фауни кичмењак предњаче птице, са заступљеношћу од 66%. Присуство великог броја различитих типова станишта, од барских и мочварних, преко преосталих степепа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света. Управо ова разноврсност омогућила је да по природним карактеристикама Србија буде Европа у малом, са екосистемима од субмедитеранског до субарктичког типа.

Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 549 и чине 6,51% територије Србије.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.