Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Сaoпштење за јавност поводом случајева тровања заштићених врста због неодговрне употребе пестицида

Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републие Србије, Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Завод за заштиту природе Србије, Покрајински завод за заштиту природе и Светски фонд за природу упозоравају на велику опасност по живи свет која настаје погрешном употребом или злоупотребом пестицида у Србији. Представници ових институција наводе да токсиколошке анализе узрока угинућа заштићених животиња нађених на великом броју локалитета од маја 2015. до марта 2016, показују да је узрок угинућа карбофуран, активна супстанца Фурадан 35СТ, чија употреба у Србији забрањена од 2014 године, када је повучен из употребе и продаје.

На основу приспелих пријава угинулих јединки заштићених врста птица, стручњаци Покрајинског завода за заштиту природе упозоравају да су, и поред забране, Фурадан 35СТ и други забрањени пестициди још увек доступни на илегалном тржишту и очигледно се учестало користе.

Завод је у сарадњи са Покрајинском инспекцијом за заштиту животне средине, у наведеном периоду, обрадио пријаве случајева тровања шест строго заштићених и једне заштићене врсте врста птице, односно 45 јединки ових врста. С обзиром на његову осетљивост, тровањем пестицидима највише је био погођен орао белорепан, о чему сведочи 15 угинулих јединки ове врсте, те мишар (18 јединки), еја мочварица (7 јединки), гавран (2 јединке) и еја ливадарка (једна јединка). Међутим, из Завода упозоравају да је стварни број жртава пољопривредне хемије, а посебно карбофурана, највероватније много већи.

Од пет до сада поднетих пријава правосуђу оваквог масовног уништавања заштићених врста животиња, две су одбачене, две су још увек у процедури (полиција тражи потенцијалне осумњичене), док је у једном случају јавно тужилаштво поднело подручно надлежном основном суду оптужни предлог против двојице осумњичених.

Најучесталија тровања птица грабљивица дешавају се на пољоприврдним, а нешто ређе и у шумским подручјима. Марко Туцаков, орнитолог у овом Заводу, наводи да је образац тровања остао исти као и у претходним годинама:Лешеви орла белорапана, мишара и еја се редовно проналазе поред угинулог шакала или лисице, или делова тела животиња, на којима се редовно јасно виде и потврђују велике количине пестицида. Шакали и лисице се трују намерно, на за њих постављеним мамцима, док се птице које се хране мртвим животињама отрују конзумирајући лешеве ова два сисара, али и на извору тровања. Туцаков, такође, наводи да су у јавности, код корисника ловишта али и грађана, лисица и шакал препознати као масовне штеточине, због чега се масовно убијају применом овако драстичних забрањених метода усмрћивања животиња. У непосредној близини пронађених лешева уочено је да су контролисана гнезда ових орлова била празна, што указује да су у гнездима угинули и младунци, те је штета која је учињена популацији ове врсте несагледива.

У истом периоду, Покрајински завод за заштиту природе са спољним сарадницима успео је да спасе и врати у природу само три отрована белорепана. Такође се, према речима Туцакова, бележи и страдање ждралова, који се на тек засејаним њивама хране поником ратарских култура чија су семена пре сетве третирана веома токсичним пестицидима.

У спречавању оваквих појава у великој мери је укључен и цивилни сектор, нарочито Светски фонд за природу. „Тровање дивљих животиња пестицидима, било намерно или ненамерно, озбиљан је проблем који на крају не угрожава само угрожене врсте животиња, већ и људе. Неодговорном употребом, пестициди могу да доспеју до воде или хране коју користе људи. Због тога је неопходна хитна и координисана акција свих надлежних институција, како би се сузбиле ове појаве“, каже Душка Димовић, директорка WWF Програма у Србији.

Министарство пољопрвреде и заштите животне средине припремило је предлог Протокола о поступању и сарадњи органа и организација у сузбијању нелегалног о убијања, заробљавања и трговине дивљим врстама животиња у складу са Бернском конвенцијом. Протоколом се утврђују циљеви и активности које се реализују кроз сарадњу свих надлежних органа и организација, као и детаљније смернице и процедуре за поступање у сваком случају нелегалних активности. Првенствено је важан истражни поступак, изрицање пресуда и континуирано подизање јавне свести о овим појавама и њиховим последицама. Невладине организације су нарочито препознате у области јачања свести грађана и информисању.

Државне институције и стручне организације надлежне за заштиту природе похваљују све субјекте заштите природе за доследно пријављивање ових случајева. У случајевима убијања заштићених и међународно угрожених врста животиња, законодавни поступак се решава у сарадњи са надлежним органима из области пољопривреде, заштите животне средине, правосуђа и полиције. Истиче се и то да овако драматичне појаве тровања потребно спречавати свакодневно у складу са свим релевантним прописима.

1.Није дозвољено и строго је кажњиво коришћење препарата Фурадан 35СТ у било које сврхе. Реч је о забрањеној и веома токсичној супстанци која изазива велике и тешко поправљиве штете у животној средини. Пестициде који су дозвољени за употребу могуће је користити искључиво на начин и у концентрацијама које су наведене у упутствима за употребу.

2.Потребна је строга контрола промета пестицида, те спречавање промета и примене пестицида који су забрањени.

3.Потребан је појачан рад инспекцијских служби у секторима ловства, заштите природе, заштите биља, контроле тржишта, као и стручних организација заштите природе, служби чувара природе у заштићеним подручјима, пољочуварских служби и свих осталих субјеката заштите природе на пријављивању случајева угинућа дивљих животиња.

4.Свест о повезаности интервенција у природи и последица људског деловања у управљању простором, посебно код велике циљне групе пољопривредних произвођача и ловаца, непрекидно се мора подизати и јачати.

У периоду 2004-2015. у Војводини је, средствима Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, међународниим донацијама и средствима управљача заштићених подручја, наменски постављено и опремљено седам хранилишта за птице грабљивице у пет заштићених подручја, по једно у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара“, Пределу изузетних одлика „Вршачке планине“, Пределу изузетних одлика „Суботичка пешчара“, Националном парку „Фрушка гора“, и три у Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“ (уз помоћ Светског фонда за природу).

На сва ова места изнесено је у овом периоду преко 120 тона здравствено безбедне хране, лешева домаћих и дивљих животиња или њихових делова. Залагањем управљача заштићених подручја и особа које су ангажоване у надзору хранилишта, она пружају уточиште за велики број орлова белорепана у неповољном периоду године, када ове птице не налазе довољно хране у природи и прибегавају исхрани лешевима.

Случајеви угинућа заштићених животиња пријављују се Министарству пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије (тел. 011 22 87 691, e-mail:inspekcija@eko.minpolj.gov.rs ), Покрајинској инспекцији за заштиту животне средине (тел; 021 423 791, e-mail: inspekcija.zastitasredine@vojvodina.gov.rs, Заводу за заштиту природе Србије (тел: 011 209 38 00, e-mail: beograd@zzps.rs, Одељење у Нишу, тел: 018 523 449, e-mail: nis@zzps.rs) или Покрајинском заводу за заштиту природе (021/4896-306, e-mail: novi.sad@pzzp.rs ).

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.