Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Вране у одбрани својих младунаца

Са доласком пролећних дана учестали су позиви грађана који су се уплашили врана, и жале се на њихово неуобичајено, узнемиравајуће понашање, и ничим изазване агресивне нападе.

Вране су одавно одомаћени становници градских дворишта, паркова и зелених површина окружених бетоном. У првим пролећним месецима ове птице, које су саставни део урбаног миљеа, па их људи скоро и не примећују у свом окружењу, одједном изазивају пажњу понашањем које код многих изазива страх и стрепњу од могућих напада. Опрез је свакако пожељан, као и упозорење људима да се не приближавају младунцима у време када они невешто полећу из гнезда.

Вране нападају људе у близини гнезда, јер се боје за своје младунце. То је за ову врсту уобичајено понашање које не изазива озбиљније последице, или врло ретко може да доведе до мањих повреда, па из тог разлога треба бити обазрив. Најбољи начин да се људи заштите јесте да избегавају места на којима се налазе гнезда врана, или да се, уколико се нађу у близини, што пре удаље из зоне гнезда.

Врана се гнезди углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима. Током маја младунци вране су већ оперјали и излећу из гнезда. Период када младунци уче да лете је посебно критичан, па се дешава да испадну из гнезда и пре него су спремни за летење. Тада одрасле птице бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се пролазник превише приближи младунцу. Најпре одрасле птице снажним гакањем гласно шаљу знаке упозорења, након чега могу да се упуте ка потенцијалном „уљезу“ са циљем лажног или правог напада ради одбране младунаца. Период када је могуће овакво понашање врана траје око десетак дана, након чега су младунци потпуно спремни за лет, и више нема бојазни од напада на људе.

Вране углавном нападају када су младунци ниско у жбуњу или у нижим деловима крошње дрвета. У периоду када младунци излазе из гнезда, неопходно је бити опрезан приликом проласка у близини гнезда, или места где су младунци. Уколико птице упорно бране младе, потребно је, приликом проласка туда, понети кишобран или неко друго средство којим се може одбранити од потенцијалног напада врана. Такође, требало би се што пре, и по могућности без панике и наглих покрета, удаљити од места где вране бране територију, односно младунце који су испали из гнезда. Вране могу и децу доживљавати као уљезе, па би родитељи са децом нарочито требало да буду опрезни и спремни да реагују. Зарад безбедности људи, а нарочито деце, пожељно је поставити таблу са упозорењем да су могући напади врана на том простору.

Сива врана

Дужина тела ове птице станарице је 44–51 cm. Сива врана је присутна у различитим отвореним стаништима, од равница до високих планина. Редовна је и бројна у пољопривредним подручјима, градовима и селима.

Сива врана се храни разноврсном храном биљног или животињског порекла, врло је прилагодљива и користи различите технике да би дошла до оброка. У Србији је заштићена према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, а такође је означена као ловна врста.

Разлог масовног појављивања и гнежђења врана у градским језгрима и урбаним срединама прилично је сложен, а то је, пре свега, повећање количине отпада, нарочито оног органског порекла, као последице повећања концентрације људи у градовима и ширења градова. Самим тим, вранама је олакшан приступ храни, када и долазе у „сукоб“ са људима, нарочито у периоду гнежђења и изласка младих из гнезда.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.