Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Дивље птице у граду - како помоћи младунцима испалим из гнезда

У Београду, као и у другим градским срединама где доминирају бетон, бука и врева, неке од дивљих врста птица су пронашле свој дом. Прилагођавајући се новим условима живота, замениле су свој природни амбијент стаништем у граду. Бетонске квартове, као и зелене градске површине настањује велики број врста птица као што су сива врана, сврака, гачац, пољски врабац и врабац покућар, гугутка, али и грабљивице, од којих су строго заштићене врсте ветрушка и утина, као и ћук из групе сова.

Углавном неприметне и дискретне у суживоту са људима, птице повремено постају предмет бриге и пажње одговорних грађана. Наиме, у пролећним и летњим месецима учестали су позиви грађана који моле за савет и помоћ у збрињавању немоћних птица, повређених или оних у стресу након што су испале из гнезда. Од почетка априла до августа када је период гнежђења ових врста птица, дешава се да младунци, који још нису савладали вештину лета и довољно се осамосталили у потрази за храном, испадну из гнезда и нађу се на милост и немилост градским предаторима – псима и мачкама. У том случају, помоћ и интервенција грађана који их пронађу од одлучујућег је значаја за њихово преживљавање. Притом, у питању су дивље врсте птица које својом појавом код људи често изазивају узнемиреност и страх, али и недоумицу како правилно поступити и помоћи животињи.

Оно што се у овом случају саветује, јесте да се младунац, уколико није повређен, врати својим родитељима који ће се најбоље побринути за њега. Дакле, потребно је птицу, након што се стабилизује и поврати од шока, подићи на што вишу грану дрвета, по могућности најближег месту где је пронађена, или је оставити на неком другом месту које је узвишено и најближе гранама дрвећа (на пример на врху стуба ограде). Како би се заштитили од њихових оштрих канџи, можемо употребити рукавице, руком пажљиво ставити птицу на врх неког дугачког штапа или гране, принети штап грани дрвета и стрпљиво сачекати да птица са врха штапа или гране сама пређе на грану стабла. Чак и да се не врати у гнездо, за младунца ће се побринути његови родитељи.

Птице грабљивице, као што су ветрушка или неке врсте сова, док не буду враћене на своје гнездилиште могу се успешно нахранити свежом пилећом џигерицом и појити свежом водом, а совама су, поред парчића свежег меса, потребне и ситне кости (коштани делови хране са длакама и/или перјем). Међутим, младунце дивљих врста птица потребно је што пре вратити на гнездилиште, јер што су више с људима, то се озбиљније доводи у питање њихов успешан повратак у природу.

За помоћ птици за коју се процени да је повређена или исувише слаба да се сама врати у природу, могу се позвати орнитолози, удружења као што је Фондација за заштиту птица грабљивица са седиштем на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, која води рехабилитациони центар за овакве птице, или стручна установа као што је Завод за заштиту природе Србије. Орнитолози ће се побринути да птица добије адекватну помоћ, и да, уколико се опорави, буде успешно враћена на своје станиште. Док се не обезбеди стручна помоћ, птица се може сместити у картонску кутију на којој су избушене рупе за проток ваздуха, а власници кућних љубимаца могу искористити и транспортере, у које ће као подлогу ставити новине, меку крпу или стари пешкир.

Најчешћи позиви грађана односе се на помоћ ветрушкама које су испале из гнезда, а први самостални летови који се могу завршити неславним „пикирањем“ на тло могу задесити и младунце сова, најчешће сове утине. При сусрету са овим дивљим птицама нема места страху, али би требало имати на уму да дивље врсте птица нису погодни кућни љубимци. Најбоља помоћ је њихов што бржи повратак у природно окружење.

ВЕТРУШКА Falco tinnunculus

Деценију или две уназад познато је да се соколови гнезде и у градовима. Ветрушка је типичан представник породице соколова који је с великим успехом колонизовао градска језгра и прилагодио се животу међу солитерима и асфалтом.

Ветрушка је једна од најмањих птица грабљивица код нас. Величине је 32-39 cm, с распоном крила 65-82 cm. Кратког је, повијеног кљуна, мужјак има главу сиво-плаве боје, леђа риђе боје са црним тачкицама и сиво-плави реп са црном пругом на крају, док је женка углавном браон боје.

Не гради своја гнезда већ користи туђа, или се гнезди у удубљењима и бетонским испустима солитера, тераса и клима уређаја. Карактеристична је по свом начину лова по коме је и добила име. Птица лебди у ваздуху треперећи крилима и осматра плен. Када га угледа, стреловито се обрушава на плен. Храни се претежно ситним сисарима (највише волухарицама), гуштерима, инсектима, ретко и малим птицама. Врло је корисна врста и може да „послужи” као модел за биолошки вид борбе у пољопривредној пракси.

Угрожена је због нестајања станишта услед интензивирања пољопривреде и прекомерне употребе пестицида, као и због непосредног убијања.

У Србији се гнезди 4300-5500 парова. Ветрушка је најчешћа у већим градовима, па се тако само у Београду гнезди око 200 парова. Строго је заштићена врста.

УТИНА ИЛИ МАЛА УШАРА Asio otus

Припада породици сова и средње је величине, 31-37 cm дужине и 86-98 cm распона крила. Карактеристична је по перима која штрче изнад ушних отвора и подсећају на уши. Углавном је жућкасто-браон боје са бројним тамним пегама и пругама. Очи су јој крупне као и код свих сова.

Гнезди се, углавном, у близини насеља, па и у самим градовима, на дрвећу где користи гнезда других птица, већином врана. Гнежђење траје од фебруара до јула. Пре, и након полетања, младунци су доста бучни и непрестано зову родитеље гласним цијукањем.

Плен, као што су ситни глодари (мишеви и волухарице), понекад ситне птице, гмизавци, водоземци и инсекти, лови ноћу крстарећи изнад отворених терена. Зими се окупља у велика јата која често ноће у насељима и градовима.

Строго је заштићена врста и процењује се да се у Србији гнезди између 19000 и 28000 парова.

Аутор фотографија у прилогу: Марија Катић

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.