Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Нова биљка у Београду - Heracleum Sosnowskyi Manden.

У Београду је пронађена нова врста за флору Србије из рода Heracleum. Стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије раде на идентификацији таксона и сматрају да је реч о биљној врсти Heracleum Sosnowskyi Manden. С обзиром да ова биљка у контакту са кожом при сунчевој светлости изазива опектотине, сматрамо да је неопходно да се јавност упозна са изгледом биљке.

H. sosnowskyi је забележен на подручју Србије први пут у јуну ове године. Примерци су пронађени у околини Београда (Ковилово) и велика је вероватноћа да их има и на другим местима у Србији (пре свега поред речних токова).

Као и све друге инвазивне врсте има негативан утицај по осталу дивљу флору, изазива економску штету и шкоди здрављу људи. На местима где доминра стаништем, будући да је у питању инвазиван врста, треба започети уклањање у рано пролеће док је још на самом почетку раста, односно обавезно пре фазе цветања.У фази када цвета, врло јој је тешко прићи због величине (до 3 м). При уклањању препручује се употреба рукавица и заштита за очи, пре свега у каснијим фазама раста ове биљке. Када се уклања из корена треба га засећи 10 цм испод површине земље. Кошење се препоручује бар два до три пута у сезони, да не би доспела у фазу када цвета и плодоноси. Може се уништити и преуређењем земљишта, испашом и прскањем.

У контакту са овом биљком будући да садржи једињење фуранокумарина долази до упале коже када је кожа изложена сунцу или УВ-зрацима. У почетку је кожа црвена и почиње свраб. Тада се стварају мехурићи у облику опекотине у року од 48 сати.

Уколико дође до контакта са кожом, добро испрати водом и сапуном. Посебно избегавати контакт са биљком по сунчаном дану (фототоксичан ефекат).

Како је препознати:

Heracleum sosnowskyi је двогодишња или вишегодишња биљка. Висока је од 100 до 300 cm. Стабло је чврсто и слабо длакаво са љубичастим мрљама. На горњој површини листови су без длака док су на наличју мало длакави. Доњи листови подељен у три сегмента који нису дубоко урезани. Цветови су бели а понекад ружичасти. Цветање обично траје од јуна до августа.

Уколико сумњате да сте препознали дивовску мечју шапу сосновског:

• Не дирајте је голим рукама,

• Не дозволитите деци да се играју близу ње,

• Не преноситите је на друга места и немојте давати семе ради даљег расађивања услед декоративности,

• Обавеститите Завод за заштиту природе Србије да сте је пронашли.

Сличне биљке:

Врста је врло слична са биљкама из истог рода које су аутхтоне код нас, али су оне много мање растом и тешко их је помешати. Чешће се дешава да се помеша са другим биљкама из исте фамилије (породица штитоноша) као што је Pastinaca sativa (пашканат).

Упозоравамо да листови пашканата (паштрњак) у контакту са кожом, у присуству других фактора, такође могу изазвати опекотине на кожи (избегавати радове у башти при јаком сунчевом зрачењу).

Распрострањење врсте

На сверној Земљиној полулопти постоји око 70 различитих врста из рода Heracleum. У Европи их је више од 20, а три од њих Heracleum mantegazzianum Somm. et Levier, H. sosnowskyi Manden i H. persicum Desf. се сврставају у групу дивовских представника. Сматра се да је род добио име по античком Херкулу или Хераклу због јачег раста ових биљака или пак што се знало да су лековите.

Heracleum sosnowskyi потиче са Кавказа и Турске. Први пут је описан за науку 1944. године. Са Кавказа је пренешен најпре у Латвију, Естонију, Литванију, Белорусију, Украјину а онда касније и у Немачку четрдесетих година прошлог века. Пре седамдесетих година H. sosnowskyi је био редак, али од 1970. год регистрован је на пуно места. Осим што је преношен као сточна храна, култивисан је и у многим ботаничким баштама као украсна биљка.

У Србији расте 5 врста. Највише позната врста Heracleum sphondilium L. (мечја шапа) се употребљава у народној медицини и врло је распрострањена (расте по ободу шума и на запуштеним стаништима).

Најпознатији инвазивни представници овог рода су Heracleum mantegazzianum (дивовски свињски коров) који још није забележен у Србији и H. sosnowskyi Manden (у духу нашег језика могао би се превести као дивовска мечја шапа сосновског).

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.