Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

О заштити најстаријег стабла у Србији Споменика природе „Шам дуд у порти Пећке патријаршије“

Споменик природе „Шам дуд“ је најстарије дрво у Србији, које има немерљиву не само природну, него и културну вредност, и од нарочитог је културолошког и националног значаја. С обзиром да се ради о стаблу велике старости на осами из групе стабала воћкарица, које према предању је старо 700 година, а за које је према биолошко еколошким карактеристикама научно утврђена просечна старост око 500 година. Основни задатак и циљ заштите овог стабла јесте конзервација и очување дуда као нарочитог симбола вишевековне српске природне и културне баштине.

Споменик природе „Шам дуд“ први пут је заштићен Решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије 1957. године, као природна реткост ботаничког карактера. Након 40 година, тачније 1993. године је извршена ревизија и констатовано да стабло црног дуда заслужује да и даље буде заштићено, тј. донета је нова Одлука о заштити Споменика природе „Шам дуд“ - („Службени гласник СР“, бр. 16/1995). На основу његове вредности проглашен је као споменик природе за који је одређен први степен заштите и сврстан је у I категорију као природно добро од изузетног националног значаја. За управљача је одређен манастир Пећка патријаршија.

Заштићено стабло - црни дуд (Morus nigra) се налази у долини реке Пећке Бистрице, на њеној левој обали у непосредној близини корита реке, у порти културно - историјског споменика Пећке патријаршије у Пећи. Под Спомеником природе „Шам – дуд“ подразумева се стабло дуда и припадајући простор пројекције крошње дуда (19 х 16 m). Споменик природе је јединствен примерак своје врсте. Хабитус је разгранат, настао ломљењем. Разграната крошња и дебло су распукли на два дела. Од једне гране изникле су нове и наставиле да исхрањују богату, виталну и плодоносну дугуљасту крошњу. Основне дендрометријске карактеристике дуда су: висина стабла 8,00 m, обим дебла 5,77 m, пречник дебла 1,83 m. Стабло је засадио Жупски архиепископ Сава II, син Стевана Првовенчаног и због тога стабло представља и историјски споменик - запис - културно добро.

У циљу спровеђења мера очувања и заштите стабла, Завод за заштиту природе Србије и Фонд за заштиту животне средине, покренули су израду Пројекта за утврђивање стања и могуће мере санације заштићеног дуда. Пројекат је реализован у периоду од 2008. до 2010. године уз ангажовање експерата из Немачке (Биро Нирнбергер) и професора са Шумарског факултета Универзитета у Београду.

У оквиру Пројекта, увидом у стручну документацију и анализом стања на терену, извршена је валоризација и констатовано стање стабла, обављено је теренско истраживање у оквиру којег је извршено мерење стабла, испитивање стања инструментима резистрограф, арботом, термовизијска камера и за мерење отпора, а извршен је и ентомолошки преглед стабла и лабораторијска анализа узорка земљишта са станишта дуда. Резултати овог Пројекта су показали:

- да се Шам-дуд налази у добром здравственом стању;

- да није ни на једном месту оболео, осим што су примећене мале пукотине које су се увукле у срж стабла;

- локално, на деловима дебла и грана запажена је нестабилност, посебно код гране у близини моста;

- земљиште у непосредној околини Шам-дуда доста је сабијено, а и иначе, земљиште тог типа се временом лагано сабија, при чему се корење развија плитко испод површине.

Главни закључак пројекта је да је Шам-дуд могуће дугорочно одржати, живим и виталним, применом одређених мера, односно побољшањем постојећих система подупирача, како би се спречило пропадање појединих грана или сегмената дебла, који ће бити тако уређен да подупирачи могу савладати, не само вертикална оптерећења, него и деловање бочних сила (ветра).

Стабло Шам-дуда дугорочно се може осигурати и биолошком конструкцијом, тако да у будућности неће бити потребно уграђивати подупираче. У ту сврху потребно је набавити млада стабла дуда доброг квалитета и посадити их у одређеном размаку, лево и десно од грана које је потребно подупрети. Током година та стабалца ће уз одговарајућу стручну помоћ, срасти са подупртим сегментом, и након десетак година створити једну стабилну и чврсту структуру, која може на себе да преузме мањкаву носивост свих сегмената старог стабла Шам-дуда. Млада стабла своју крошњу ће уградити у крошњу Шам-дуда и подићи оптички изглед стабла. Срастањем са постојећом структуром, млада стабла ће дугорочно побољшати њену исхрану. Са друге стране, путем вегетативног размножавања могуће је одгајити генетски идентичан клон Шам-дуда и тиме такође одржати исто стабло, али је за то потребно много времена, с обзиром да период раста од резнице до примењиве потпорне саднице износи десетак година.

Треба напоменути да је код Шам дуда појава сушења појединих грана, напад инсеката и гљива, ломљење појединих грана, као и пропадање услед старости уобичајена појава. Дуд као врста има велику изданачку моћ и уколико и дође једног дана до пропадања централног дела дебла, нови изданци, односно млађи делови стабла ће преузети његову улогу.

У међувремену, 2011. години услед временских непогода дошло је до оштећења Споменика природе „Шам дуд“ и Пећка патријаршија као управљач се обратила тим поводом за помоћ. У циљу санације насталих оштећења, Завод је ступио у контакт са ЈКП „Зеленило-Београд“, како би се успоставила сарадња поводом санације угрожених грана и издао Решење о условима заштите природе за извођење радова на Споменику природе „Шам дуд“. Тим поводом ЈКП „Зеленило-Београд“ и Завод су приступили договорима о примени мера које би обезбедиле даљи опстанак најстаријег дрвета у Србији, а уједно и трајање споменика природе и културне баштине од највећег, националног значаја. Међутим, услед потребе прибављања посебних дозвола и одобрења за прелазак и рад на територији Косова и Метохије под административном управом Уједињених нација, договрене активности чекају своје извођење.

У циљу праћења стања стабла и тиме оцене хитности извођења потребних интервенција, од Пећке партријаршије смо средином августа ове године обавештени да је заштићено стабло дуда у одличном стању, да је пуно зелене масе, гране се не ломе и сваке године постоји урод, тј. плодоноси. Плодоношење је изражено и на младим изданачким стаблима дуда. Раст и развој дуда, такође ничим нису ометени јер је констатовано да је степен разгранатости све већи, због чега су и неопходни, поред постојећих подупирача и нови подупирачи који ће да држе богату, широку и надасве екцентричну крошњу дуда. Из наведеног, може се закључити да за сада стабло дуда није угрожено и да му не прети одумирање. На стаблу нема каламитета фитопатолошких и ентномолошких обољења, и није дошло до отпадања неке нове гране.

Имајући у виду најновије информације и фоторграфске записе стабла од 15. августа 2016. године, можемо констатовати да је стабло и поред своје велике старости, добре очуваности и виталности и да мере заштите, које треба да буду предузете су углавном везане за техничке мере и повећање степена стабилности. То подразумева постављање нових подупирача ради осигурања и статике целог хабитуса и крошње која је различите старости, јер је део изграђен од младих стабала, а део од централног старог основног дебла. Ова врста мера ће допринети продужењу и очувању животног века заштићеног стабла Шам дуда.

У циљу даљег очувања овог споменика природе, Завод као стручна организација за заштиту природе, према Програму рада за 2016. годину за време вегетационог периода ће извршити стручни надзор и утврдити неопходне техничке мере санације и покренути потребну процедуру да се у сарадњи са комуналним службама утврђене мере спроведу.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.