Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Обележен Светски дан влажних подручја

Светски Дан влажних подручја, 2. фебруар 2017. (World Wetlands Day - Ramsar Convention), ове године је свечано обележен на заједничкој манифестацији у Покрајинском заводу за заштиту природе у Новом Саду. У организацију свечаности укључило се Министарство пољопривреде и заштите животне средине, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе, а на скуп су се одазвали многобројни управљачи заштићених природних добара, рамсарских подручја, еколошких удружења, медија...

Скуп су поздравили Александар Андрић, заменик покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине, мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије и др Биљана Пањковић, директорка Покрајинског завода за заштиту природе.

У радном делу скупа одржана су три предавања: „Значај рамсарских подручја за заштиту птица у Србији“, мр Никола Стојнић (Покрајински завод за заштиту природе), „Значај очувања и одрживог управљања влажним подручјима“, Јелена Дучић (Министарство пољопривреде и заштите животне средине) и „Влажна станишта југоисточне Србије - значај и заштита“, мр Данко Јовић (Завод за заштиту природе Србије).

Након стручног дела скупа отворена је изложба фотографија природе под називом „НАША ПРИЧА О ПРИРОДИ“, аутора Предрага Костина и Данила Ђековића из Зрењанина. Изложбу је отворила директорка Покрајинског завода др Биљана Пањковић. Изложба ће бити отворена до 22. фебруара ове године.

На скупу је истакнуто да влажна подручја представљају центре биолошке разноврсности и станишта разноврсне, специфичне флоре и фауне. Она су од суштинског значаја за опстанак ретких и угрожених врста биљака и животиња (птица, риба, сисара...) које свој животни простор налазе у води или крај ње. Међутим, ова подручја су изузетно значајна и за човека јер у многим аспектима непосредно утичу на његов опстанак. Влажна подручја су од непроцењиве вредности за живот и економски развој на Земљи.

Конвенција о заштити влажних станишта (Рамсарска конвенција) је међународни споразум који пружа оквир за национално деловање и међународну сарадњу на очувању и разумном коришћењу влажних станишта, мочвара и њихових ресурса.

Истакнуто је да је до сада ову конвенцију потписало 169 држава, односно уговорних страна, да тренутно у Свету има 2252 Рамсарска подручја укупне површине око 215 милиона хектара. Конвенција је усвојена 02.02.1971. године у иранском граду Рамсару и обезбеђује оквир за међународну сарадњу и активности на националном нивоу са циљем очувања и рационалног коришћења влажних подручја. Потписнице Конвенције су око 90% земаља чланица Уједињених нација. Наша земља једна је од првих потписница, будући да је Конвенцију ратификовала исте године када је усвојена. Конвенција као влажна подручја дефинише сва језера и реке, подземне издани, баре, мочваре, влажна травната подручја, тресаве, оазе, естуаре, делте, плимске наносе, мангрове, друга приобална подручја, коралне гребене, као и локалитете настале активношћу човека, као што су рибњаци, пиринчана поља, водне акумулације и слатине.

Мото овогодишње прославе је био „Влажна станишта у смањењу ризика од катастрофа”. На скупу је истакнуто да влажна станишта, мочваре, представљају природну заштиту против катастрофа. Учесталост катастрофа широм света је више него удвостручена. У само последњих 35 година, узроковане су климатским и другим временским опасностима као што су поплаве, тропски циклони и суше. УН процењују да скоро 90% од свих природних опасности имају везе са водом. Међународна организација за климатске промене (IPCC) предвиђа чак и више оваквих екстремних догађаја у будућности. Број људских жртава је трагичан: 1,35 милиона људи је умрло као последица катастрофа између 1996. и 2015. године. Земље са ниским и средњим дохотком учествују са 90% смртних случајева. У материјалном смислу, временске непогоде проузроковале су око 3.3 трилиона US долара штете између 1980. и 2014. године.

Влажна станишта, мочваре, представљају површине које су поплављене водом, сезонски или трајно, представљају природну брану против катастрофа. Дуж обала, плавна земљишта делују као природне заштитне површине. Мочваре су помогле да се избегне више од 625 милиона US долара штете од урагана Сенди у 2012. години. Плавна земљишта делују као природни сунђер, апсорбују и складиште вишак падавина и утичу на смањење поплава. У току суве сезоне, представљају залихе воде, одлажу почетак суше и смањују несташицу воде.

Рамсарска подручја у Србији

У Србији се налази 10 подручја која се простиру на око 64,000 хектара. За једанаесто подручје за упис на Светску листу међународно значајних влажних подручја у Србији номинован је „Ђердап“.

Рамсарска подручја у Србији су: „Обедска бара“, „Лудашко језеро“, „Царска бара-Стари Бегеј“, „Горње Подунавље“, „Слано Копово“, „Засавица“, „Лабудово окно“, „Пештерско поље“, „Власина“ и „Ковиљско петроварадински рит“.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.