Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

О Рeзервату биосфере „Голија Студеница“, СП „Церјанска пећина“ и СП „Ботаничка башта Јевремовац“, поводом Дана заштите природе

Поводом обележавања Дана заштите природе, Завод за заштиту природе Србије, ЈП „Србијашуме” и Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац” Биолошког факултета Универзитета у Београду, организовали су 11. априла 2017. године, скуп у Летњој учионици Ботаничке баште у Београду.

У присуству великог броја учесника, скуп посвећен указивању на потребу заштите и одрживог управљања заштићених подручја на примеру Резервата биосфере „Голија-Студеница“, као подручја које има статус међународне заштите, Споменика природе „Церјанска пећина“ као представника гео-наслеђа наше земље и Споменика природе „Ботаничка башта Јевремовац“, као јединственог природног добра у градском простору, отворио је проф. др Милан Вељић,управник Ботаничке баште „Јевремовац“ и Института за ботанику Биолошког факултета. Проф. др Вељић, овом приликом је истакао значај рада на образовању јавности о природним вредностима наше земље указавши на везу два природна добра Голије и Ботаничке баште која се веома разликују по својим карактеристикама и елементима у делу и раду нашег истакнутог научника др Недељка Кошанина, као истраживача Голије и једног од оснивача Ботаничке баште.

Уводну реч у рад скупа одржао је мр Александар Драгишић, директор Завода за заштиту природе Србије, указвши да „поред повећања територије под заштитом је неопходно радити на унапређењу мера управљања заштићеним подручјима, да очувамо оно што смо већ заштитили и да су пример и потврда добре праксе у ангажовању на овом пољу, испуњавање високих критеријума Резервата природе „Голија Студеница“ за Мрежу светских резервата биосфере у оквиру UNESCO-вог програма „Човек и биосфера“. Директор Завода, овом приликом се захвалио и ауторима, уредницима и рецензентима публикације „Споменик природе Церјанска пећина“ што смо богатији за још једну публикацију која репрезентује природну баштину Србије.

О значају одрживог управљања природним ресурсима кроз примену националних и светских стандарда у управљању заштићених подручја у поздравној речи, истакао је др Предраг Алексић, в.д директор ЈП „Србијашуме“ које је управљач највећим бројем и највећом површином заштићених подручја међу којима је и Резерват биосфере „Голија-Студеница“.

У име тима аутора периодичног извештаја о стању Резервата биосфере „Голија Студеница“, који су припремили стручни сарадници Завода за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме“, на који је међународни саветодавни комитет за резервате биосфере донео препоруке у којима се наглашава да резерват испуњава све критеријуме за своју досадашњу позицију и упис у Светску мрежу резервата биосфере и похваљује се напредак у развоју и спровођењу ефикасног управљања, презентацију о вредностима Резервата биосфере „Голија Студеница“, одржала је инг. шумарства Биљана Крстески из Завода за заштиту природе Србије. Коаутор презентације је инг. шумарства Гордана Јанчић, извршни директор ЈП „Србијашуме“.

На Дан заштите природе представљена је и монографија „Споменик природе Церјанска пећина“. У монографији је представљен систем Церјанске пећине и природне и културне вредности околине, кроз резултате вишегодишњих истраживања ауторског тима. Монографија која је двојезична (српски и енглески језик), богато фотографски и картографски опремљена. Објављена је у издању Завода за заштиту природе Србије и управљача овим спомеником природе, Дирекцијом за изградњу града Ниша, уз подршку Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине.

Књигу су испред тима од 14 аутора представили рецензенти др Јелена Ћалић из Географског института „Јован Цвијић“, Српске академије наука и уметности и проф. др Љиљана Томовић са Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и уредници др Драган Нешић и мр Данко Јовић из Завода за заштиту природе Србије.

Учесници скупа имали су јединствену прилику да упознају природне вредности и блага Ботаничке баште уз водиче овог Споменика природе.

Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја којих тренутно има 463 и која чине 6,54% територије Србије. Сходно својим надлежностима стручне установе у заштити природе, Завод ће и даље у сарадњи са свим заинтересованим странама радити на повећању процента заштићених подручја и на рационалној употреби природних ресурса, уз њихово очување на одржив начин и промовисању и ширењу свести јавности о вредностима и значају наше природне баштине.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.