Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство пољопривреде и
заштите животне средине

Међународни Дан Дунава

Међународни Дан Дунава обележен је у 14 подунавских земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава која је основ за сарадњу европских држава у циљу заштите реке Дунав, на чијем сливу живи више од 80 милиона људи.

Конвенција о заштити реке Дунав је потписана 29. јуна 1994. године у Софији. Конвенцију су потписале све подунавске земље и Европска унија.

Поводом овогодишње прославе Дана Дунава, Завод за заштиту природе Србије учествује у радионици која у фокусу има указивање на значај очувања јесетре – једне од најстаријих и најугроженијих риба на свету које потичу још из доба диносауруса. У том циљу, у дворишту ОШ „Павле Илић Вељко“ из Пахова, 29. јуна 2017. године представљен је пројекат Светског фонда за природу (WWF) „Живот за дунавске јесетре“ и приказани филмови „Спасавање господара Дунава“ и „Тајанствени џинови Дунава“. Најмлађи учесници радионице имали су прилику и да се опробају у образовним игрицама „Спаси јесетру“ и игру са моделом јесетре у природној величини кроз које су учили о овим рибама, значају река и начинима њиховог дугорочног очувања. Образовне игрице реализовали су и припремили представници WWF-а.

Овом приликом, организован је и разговор са представницима локалних заједница о важности очувања реке и заштите ових изузетно вредних риба.

У реализацији радионице поводом почетка WWF пројекта „Живот за дунавске јесетре“, учествовао је представник Завода у Пројекту др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет и еколошке мреже.

О угроженим врстама риба у Дунаву

Миграторне врсте риба, попут јесетри, јегуље, харинге и лососа су оне које путују и до неколико хиљада километара како би заокружиле свој животни циклус. Ако им је то путовање онемогућено оне изумиру, што се десило са великим бројем врста широм света. Несметано кретање (миграција) оваквих врста је неопходно како би рибље популације опстале.

У многим деловима света милиони људи зависе од миграторних риба као извора хране, тако да укупно смањење рибљег фонда има разарајући утицај на живот локалног становништва. Неке врсте миграторних риба су првенствено угрожене услед претераног излова због икре од које се прави кавијар. Остали проблеми су уништавање тока река преграђивањем, губитак природних станишта и загађење воде, што негативно утиче на миграцију и подручја за исхрану и мрест.

У Дунаву се у миграторне врсте убрајају и неке од највећих риба на свету, попут моруне и других јесетри. На овом поднебљу се могу срести и неке необичне врсте, као што су јегуља и харинга.

Моруна – Hусо Huso

Статус: крајње угрожена

Моруна је највећа слатководна риба на свету. Највећа уловљена моруна имала је 1.571 kg и била је дуга 7,2 метра. Бројност популације моруне је смањења за 67% у средњем току Дунава у протеклих 12 година.

Од свих јесетарских врста моруна мигрира најдаље узводно ради мреста. Ова миграција, како за моруну, тако и за друге врсте јесетри прекинута је изградњом бране Ђердап.

Моруна има веома дуг животни век. Поједине јединке могу доживети старост од преко 100 година. Историјски, ова врста је била распрострањена у басенима Каспијског, Црног, Јадранског и Азовског мора. Услед претераног лова и изградње брана моруна је скроз истребљена из Јадранског и Азовског мора.

Младе моруне се хране рачићима и мекушцима, док се одрасле моруне углавном хране рибом. Моруне су једине праве грабљивице међу јесетарским врстама.

Црноморска харинга – Alosa Immaculata

Статус: рањива (бројност популације у опадању)

Изградњом бране Ђердап I и II миграторни пут црноморске харинге скраћен је за пуних 800 rkm. У прошлости јата харинги су мигрирала све до Будимпеште која се налази на 1650-ом rkm. Данас су те миграције ограничене на 863. rkm Дунава у Србији.

Харинга живи у Црном, Азовском и Мраморном мору. Ради мреста мигрира у реке Дунав, Дон, Дњепар и Дњестар.

Ова врста рибе може да нарасте до 30 cm и живи у јатима на пучини, а храни се ситним рибама и рачићима. У Румунији, Украјини и Бугарској је високо цењена привредна врста, у Србији је привредни лов забрањен.

Улов харинге износи око 1000 t годишње, 70% улова остварују румунски рибари.

Подаци о величини и стању популације у Србији не постоје.

Јегуља - Anguilla Anguilla

Статус: Крајње угрожена

Јегуља је позната по својим веома дугим и дуготрајним, у појединим аспектима и данас загонетним, мресним миграцијама. Ова путовања су дуга више хиљада километара, од европских река и обала до Саргаског мора и назад, и трају по неколико година.

Јегуља насељава европске реке које се уливају у Средоземно, Балтичко и Северно море и Атлански океан.

Храни се воденим бескичмењацима и рибом, али и угинулим животињама. Живи од 10 до 16 година у европским слатким и бочатим водама, након чега мигрира до Саргаског мора ради мреста.

Непотпуни подаци о улову јегуље у Србији постоје за период од 1954. до 1968. године, који се кретао између 24 и 970 kg на годишњем нивоу. Након 1968. године подаци о улову изостају, а последњих година бележе се појединачни улови рекреативних и привредних риболоваца у Дунаву, Сави, Тиси, Дрини и Великој Морави.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.