Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Нова открића у Споменику природе „Церјанска пећина“

Након истраживања када су откривени канали који повезују пећину Провалију (Церјанска пећина) и Крављанску јаму, група од 12 спелеолога, овог лета прошлa је целом дужином канала система Церјанске пећине. Спелеолошким истраживањима до сада је утврђена дужина система Церјанске пећине од преко седам километара, што је чини другом најдужом пећином у Србији. Спелеолози су по први пут прошли целим пећинским ситемом из оба правца од Крављанске јаме ка Провалији и обрнуто од Провалије ка Крављанској јами.

Премеравањем новооткривених канала током истраживања 2015. и 2016. године, а ослањајући се на резултате ранијих мерења, достигнута је дужина целог пећинског система од 7 149 m. Нови циклус истраживања спелеолози су организовали како би решили енигму повезаности Церјанске пећине са јамом Церјанска пропаст. Акција је спроведена у оба правца и у акцији је учествовало 12 спелеолога. Једни су били у „бивак“ екипи која је непрекодно у пећини боравила 55 сати, а други у транспортној која је носила опрему и инструменте који су потребни бивак екипи.

На почетку акције екипа од осам спелеолога (транспортна и бивак екипа) ушла је у пећину Провалију (Церјанска пећина). Бивак екипа је обишла канале према „Худинијевом пролазу“ (веза ка Крављанској јами на око 4 km од улаза) и канал према Сифону II. Следећа два дана истраживан је канал испред пећинског језера и виши хоризонт у Дворани блокова, а прокопавањем су проширена и два сужења у продужетку једног доточног канала. Укупно овим претраживањем (рекогносцирање) откривено је 150 метара нових канала.

У тиму спелеолога који истражују Церјанску пећину учествовао је и представник Завода за заштиту природе Србије др Драган Нешић. Поред представника Завода, у тиму који је у биваку овим поводом провео 55 сати у пећини у истраживањима су учествовали: Немања Милосављевић и Никола Стевановић (ПСК „Двиг“, Владичин Хан), Милена Јанковић (СС ПК „Железничар“, Ниш). У транспортној екипи учествовали су: Зоран Ђокић-Беца и Миња Вучковић (ПСК „Двиг“, Владичин Хан), Урош Величковић (ПД „Морич“, Власотинце) и Небојша Петровић-Трша (Дирекција за изградњу града Ниша), Слободан Ђорђевић (ПК „Железничар“, Алексинац), Урош Стојиљковић (ПСК „Двиг“, Владичин Хан) и Ивана Недељковић (ПК „Наисус“, Ниш). У распремању Крављанске јаме учествовали су Драган Костандиновић (СС ПК „Железничар“, Ниш) и Драган Нешић (Завод за заштиту природе Србије).

Истраживање пећинског система Церјанске пећине биће настављена у новембру месецу.

Резултати вишегодишњих истраживања, која трају већ више од педесет година, а и даље су у току, представљени су у публикацији Споменик природе „Церјанска пећина“, природа и околина, која је објављена 2016. године у издању Завода за заштиту природе Србије и Дирекције за изградњу града Ниша. Књига представља простор Споменика природе „Церјанска пећина“ мултидисциплинарно, њене спелеолошке вредности, биолошке карактеристике, али и културолшке вредности кроз приказ археолошких истраживања и историју овог краја.

Споменик природе „Церјанска пећина“ је пећински систем која се одликује сложеном разноврсношћу карстног подземља који се огледа у богатству пећинског накита, развоја подземних канала у више нивоа и значајним биодиверзитетом пећинске фауне. Посебну вредност пећине чине ретки пећински украси који се називају хеликтити. Хеликтити су посебна врста пећинског накита која се супротно физичким законима и земљиној тежи формира и пружа у свим правцима услед утицаја специфичних процеса кристализације.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.