Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Трећи Конгрес студената биологије „Симпласт“

Завод за заштиту природе Србије и ове године пружио је подршку организацији III Конгресa студената биологије „Симпласт“, који је одржан од 09.11. до 12.11.2017. године, под мотом „Истражи свет“, на Копаонику, у организацији Савеза студената Биолошког факултета уз подршку Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Током четири дана трајања Конгреса, учесници су имали прилику да присуствују предавањима, радионицама, сесијама и дискусијама посвећеним различитим биолошким дисциплинама.

Увод у рад Конгреса реализован је кроз предавање „Искуства у комуникацији друштвено важних тема из биологије“, које је одржао проф. др Алексеј Тарасјев и панел дискусију „Псеудонаука – улога науке у друштву“, коју су водили проф. др Алексеј Тарасјев и проф. др Мирослав Живић.

Другог дана, студенти су одржали презентације својих научно-истраживачких радова из различитих биолошких дисциплина, након којих је проф. др Владимир Трајковић одржао презентацију „Значај аутофагије - Нобелова награда за физиологију и медицину 2016. године“, док је проф. др Ђуро Коруга говорио на тему „Наномедицина: нови изазови, технике, биолошких наука и медицине“.

У поподневним сесијама, другог дана Конгреса студенти су учестовали у радионицама: „Др House биолози у акцији“ (модератори: Милош Брукшин и Невена Котарац) и „ГИС и његова примена у биологији“ (модератор: др Ивана Самарџић).

Посебан сегмент у овом делу програма представљало је програмско учешће Завода за заштиту природе Србије кроз поставку Студије случаја кроз коју су студенти добили задатке за које су требали да дају решење у савлађивању конретног проблема у простору. Завод је за ову прилику представио Студију случаја: Утицај птица и сисара на рад аеродрома „Никола Тесла“ у Београду. Методолошки оквир реализације постављеног задатка и увод у рад по групама представила је андрагог Наташа Панић, руководилац Групе за образовно-издавачку делатност и комуникације. Стручну поставку студије случаја и увод у ситацију уз објашњење свих фактора које треба сагледати студентима је изложио орнитолог Милош Радаковић“, стручни сарадник Завода. Студенти су овом приликом подељени у три групе: прва група је имала задатак да представи модел израде истраживања и студије са препорукама за смањење ризика од налетања птица на авионе, друга група је постављала студију за давање препорука о смањењу утицаја сисара на проблеме у полетању и слетању авиона, док је трећа група сагледавала начине смањења утицаја пољопривредних површина, вегетације и флоре на могуће проблеме у раду аеродрома. Студенти су на својим студијама случаја радили један дан, како би своја решења представили пленарно трећег дана Конгреса. Овом приликом, одржали су презентацију у оквиру којих су све три групе показале комплексност проблема, све аспекте сагледавања ситуације и дали препоруке за смањење ризика кроз активности које ће омогућити очување флоре и фауне окружења аеродрома, а да се ризик по авионе сведе на најмању могући меру.

Након презентација, орнитолог Милош Радаковић је представио како је Завод регулисао ситуацију која је била предмет Студије случаја. За најбоље решење и презентацију студената, стручна комисија у саставу: Милош Радаковић, Наташа Панић и Дино Мартинић, прогласили су рад утицаја сисара на смањење ризика у узлетању и слетању авиона на аеродрому у Београду. Сви студенти који су учествовали у решавању Студије случаја за своје ангажовање награђени су издањима Завода за заштиту природе Србије из едиција: црвене књиге, заштићене и ретке врсте и заштићена подручја.

Трећег дана, предавање је одржала и проф. др Ана Ивановић на тему „Специјализација и хибридизација на Балкану - шта нас мрмољци могу научити о еволуцији“, као и научна дебата „Настана живота“, коју су модерирали проф. др Биљана Стојковић и проф. др Тања Берић, и Квиз кроз који су учесници показали колико су нових сазанања стекли.

Завршног дана Конгреса, студенти су у радионици коју је водила Јелена Буразеровић, откривали колико је еколошки отисак или како направити праве кораке и сачувати планету Земљу.

Програм КСБ „Симпласт“ је заинтересовао студенте свих модула и година Биолошког факултета, све активности су биле изузетно посећене, а учесници веома укључени у решавање задатих проблема и анализирању резултата. Кроз овакав вид неформалног образовања, „Симпласт“ је успео да умањи дистанцу између професора и студената, да пружи увид у нове токове наука, као и да омогући међугенерацијско упознавање, дружење и размену искустава.

Конгрес студената биологије „Симпласт“ је једини конгрес оваквог типа у Србији и тежи да се кроз промоцију науке, бори за њен напредак у нашој земљи и као такав постане традиција Биолошког факултета у Београду.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.