Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Међународни дан шума

На светском нивоу, Дан шума се обележава под слоганом „Шуме и одрживи градови“, како би указали на значај шума за здрав живот у градовима. Овим поводом, Завод за заштиту природе Србије организује 23. марта 2018. године, образовни програм са децом из ОШ „Свети Сава“ из Умке у Споменику природе „Кошутњак“ у циљу представљања природних, културних и естетских вредности шуме Кошутњак и очувања сваког појединачног стабла за одрживо живљење у Београду.

Међународни дан шума установљен је 1971. године на 23. заседању Генералне скупштине Европске конфедерације за пољопривреду. Генерална скупштина Уједињених Нација је 2012. године донела одлуку да ће се обележавање Међународног дана шума организовати 21. марта сваке године, на дан пролећне равнодневнице на северној хемисфери, односно јесење равнодневнице на јужној хемисфери.

Завод за заштиту природе Србије и ове године ће заједно са представницима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Управе за шуме и ЈП ,,Србијашуме“, учествовати у акцији пошумљавања на површинама које су девастиране леденим таласом, који je 2014. године у источној Србији захватио 17 хиљада хектара шума и направио незапамћене штете. Акција ће бити спроведена у организацуији ЈП „Србијашуме“ 21. марта са почетком у 12.00 часова у Специјалном резервату природе „Ртањ“, у ШГ ,,Тимочке шуме“- Бољевац, ГЈ ,,Ртањ“.

Завод за заштиту природе Србије као један од циљева у заштити природе има очување и унапређење шума као нашег највећег природног богатства које представља најважнији извор биолошког диверзитета. Посебан значај шуме имају у одржавању еколошких процеса и равнотеже, штитећи осетљиве екосистеме, сливове и изворишта вода. Оно што је важно поменути на овај Дан је то да шуме у оквиру заштићених природних добара Србије учествују са 80% површине . Стога, Завод за заштиту природе Србије у стратешким активностима за повећање површине заштићених подручја и унапређење њиховог управљања кроз националне и међународне мреже заштите, посебан значај даје заштити шумских комплекса као носилаца укупних вредности наше природе.

Шуме су у биолошком смислу најразноврснији екосистеми на Земљи и фактор који утиче на стабилност свих осталих екосистема. Шуме представљају станиште за многе биљне и животињске врсте, регулишу водни режим и имају значајну заштитну улогу у спречавању поплава, ерозије и клизишта. У односу на људе, шуме имају изражен социо-економски карактер, као и утицај на повећање квалитета животне средине и живота становништва. Добро су од општег интереса, својеврсни чувари биодиверзитета и генофонда, односно један од главних центара укупне биолошке разноврсности.

Србија тренутно има око 30% површине под шумом, а националном Стратегијом пошумљавања тежи се да се овај проценат подигне на око 42% до 2050. године. Према подацима националне инвентуре шума (Банковић и др., 2009), Србија спада у средње шумовите земље са просечном покривеношћу шумском вегетацијом. Укупна површина под шумама у Србији износи 2.254.000 хектара, односно покривеност је 29,1%. Од ове површине, државне шуме заузимају 53%, док приватне шуме заузимају површину од 47%. У шумама Србије присутно је 49 врста дрвећа, од чега је 40 лишћарских, а 9 четинарских.

Према међународно прихваћеној дефиницији, шуме у Србији су у односу на природност подељене у три категорије: шуме без присутних интервенција човека (прашуме), које покривају минималну површину од 0,1% (1.200 ha), а која је сигурно знатно већа у нашим условима ако се узме у обзир укупна површина састојина обухваћених објектима строго резерватског типа, полу-природне шуме покривају 92,1% обрасле површине и вештачки подигнуте састојине и плантаже меких лишћара које покривају 7,8% укупне површине под шумама.

Србија је потписала резолуције донете на IV министарској конференцији Европе у Бечу (2003. године) на којој су усвојени Свеевропски критеријуми и индикатори одрживог газдовања шумама. Ови критеријуми и индикатори су оквирног карактера, а њихова реална примена подразумева промену и хармонизацију на националном нивоу.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.