Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Јавна расправа и Јавна презентација поводом проглашења Споменика природе „Борачки крш“

У организацији Министарства заштите животне средине 19. јула 2018. године, са почетком у 11:00 часова, у Дому културе у Книћу, одржана је Јавна презентација и Јавна расправа Нацрта уредбе о проглашењу и Студији заштите за Споменик природе „Борачки крш“.

Јавну расправу и презентацију водила је Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја Министарства заштите животне средине и овом приликом представила процедуру добијања статуса заштићеног подручја и Нацрт Уредбе о проглашењу који је заснован на Студији заштите „Споменик природе Борачки крш“, коју је је урадио Завод за заштиту природе Србије. О раду Завода и истраживањима у циљу заштите и значаја и сврси добијања статуса природног добра, говорио је др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет и еколошке мреже у Заводу за заштиту природе Србије.

Студију заштите Споменик природе „Борачки крш“, презентовала је стручни сарадник Завода Мирјана Николић, координатор тима за израду Студије, упознавши присутне са природним вредностима и значајем предложеног подручја за заштиту као природног добра I (прве) категорије заштите од међународног, националног, односно изузетног значаја. Мирјана Николић је објаснила и режиме заштите који ће бити установљени у заштићеном подручју и права и обавезе будућег управљача за које је предложено ЈП „Србијашуме“.

У раду Јавне расправе активно су учествовали представници локалне самоуправе, инспекцијских служби и директори културно-туристичких установа у Книћу на челу са председником Општине Кнић Зораном Ђорђевићем, који су расправу искористили како би разјаснили поједине недоумице, везано за права и обавезе општине, пре свега, из домена везаних за реализацију туристичких програма и комуналног отпада на простору Споменика природе „Борачки крш“, у односу на будућег управљача овим подручјем. У јавној расправи учествовала је Наташа Ратковић из Министарства заштите животне средине и Биљана Крстески и Наташа Панић из Завода за заштиту природе Србије и представници ЈП „Србијашуме“, као потенцијални управљачи Спомеником природе.

Споменик природе „Борачки крш” обухвата део Рудничко–котленичке области и налази се у југозападној Шумадији између Рудничких, Котленичких и Гледићких планина, на територији општине Кнић и обухвата катастарску општину Борач, укупне површине 68,22 ha од чега је 54,35 у државном власништву, 12,89 ha у приватном, а 0,98 ha у црквеном власништву.

Сам Борачки крш, представља остатке лавичне доме, која је настала надимањем густих маса киселе лаве. Временом су делови доме еродовани, тако да је Борачки крш задобио свој препознатљив изглед, са врхом, изграђеним од стубастолучених кварцлатита, који су морфолошки представљени остењацима необичних облика и склопа.

Борачки крш, заједно са Гружанским језером чини национално IBA (Important Bird Area) подручје. На самом Кршу је eвидeнтирaнo 79 врстa птица, што представља 21,9% укупног диверзитета птица у Србији. Пре свега, издвајају се птице грабљивице са 11 представника и птице певачице са више десетина представника. Неке од најзначајнијих врста су: грабљивице осичар, мишар и др., ноћне грабљивице буљина, шумска сова, утина и др.) и птице певачице (шумска шева, црногрла стрнадица и др.).

На овом простору забележене су значајне врсте херпетофауне. Од шест регистрованих врста из класе гмизаваца, шумска корњача и поскок су заштићене, а слепић и шумски смук су строго заштићене врсте. Регистроване су и четири врсте водоземаца од који су строго заштићене врсте даждевњак, планински мрмољак и жутотрби мукач, док је велика зелена жаба заштићена врста. Кратконоги гуштер и планински мрмољак су први пут забележени на овом подручју, док је локалитет где је пронађен планински мрмољак, место са најнижом надморском висином забележеном у Србији (око 313 m н.в.) на којој је пронађена ова врста.

Према UNESCO категоризацији овај предео се сврстава у категорију органских културних предела који се карактеришу вишевековним развитком који је у интеракцији са културним факторима и природним окружењем.

Током средњег века, Борачки крш је био важно утврђење и на њему је постојао град Борач, стратешки постављен на најбољем месту у овом делу Шумадије са чијих се кула видела цела долина Груже. Данас се на Кршу налазе остаци некадашњег утврђења, које заједно са Црквом Св. aрханђела Гаврила и старим гробљем, који се налазе у подножју, представља архитектонско – петролошке објекте геонаслеђа Србије јер су изграђени од камена са Борачког крша.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.