Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Јавна расправа и Јавна презентација поводом проглашења Специјалног резервата природе „Ртањ“

Јавна презентација и Јавна расправа Нацрта уредбе о проглашењу и Студији заштите за Специјални резерват природе „Ртањ“, одржана је 20. јула 2018. године, са почетком у 12:00 часова у просторијама Скупштине општине Сокобања, у организацији Министарства заштите животне средине.

Јавну расправу је отворио председник општине Сокобања Исидор Крстић. Расправу је водила Александра Дошлић, начелник Одељења за заштићена подручја Министарства заштите животне средине и представивла Нацрт уредбе о проглашењу који је заснован на Студији заштите „Специјални резерват природе Ртањ“, коју је је урадио Завод за заштиту природе Србије. Учеснике Јавне расправе у име Завода за заштиту природе Србије поздравио је др Ненад Секулић, начелник Одељења за биодиверзитет и еколошке мреже.

Студију заштите Специјални резерват природе „Ртањ“, представио је мр Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода у Нишу, упознавши присутне са резултатима реализованих истраживања вредновања подручја Ртањ за заштићено природно добро, и природним вредностима и значајем заштитe предложеног Специјалног резервата природе које ће имати стаус подручја I (прве) категорије заштите од националног и међународног изузетног значаја.

Јавна расправа изазвала је велико интересовање јавности, у чијем раду су учествовали представници локалне самоуправе, мештани месних заједница које су обухваћене границама Специјалног резервата природе, удружења грађана и ЈП „Србијашуме“, који су највише питања поставили за могућности коришћења постора у зависности од режима заштите којим ће бити обухваћени и решавање инфраструктурних и комуналних питања на простору будућег заштићеног подручја. Из Завода за заштуту природе Србије у Јавној расправи учестововали су и Драган Цвијић, Снежана Королија, Марина Цветановић, Јована Шелмић, Богосав Стоиљкоић и Наташа Панић из Завода за заштиту природе Србије и из ресорног министарства Наташа Ратковић.

Специјални резерват природе „Ртањ” који се простире се на површини од 4 997 17 01 ha, налази се у источној Србији, у југозападном делу Карпатско–балканског планинског система, a административно припада општинама Сокобања и Бољевац. У оквиру природног добра издвојене су три зоне различитог степена заштите.

Специјални резерват природе „Ртањ” је подручје изузетних геолошких, геоморфолошких, биолошких, историјских и естетских вредности. Ова планина се одликује врло сложеном геолошком грађом, са стенама различите старости из периода палеозоика, мезозоика и кенозоика. Посебну вредност представља специфичан рељеф са купастим врхом Шиљак и врло стрмим падинама, крашким рељефом са дубоким јамама и различитим облицима есхумираног субкутаног краса.

Сложена геолошка грађа и различити геоморфолошки облици одразили су се на формирање тла и развој флоре и вегетације изразите оригиналности, а посебно на шумску вегетацију. Најнеприступачније падине, испод самог врха Ртња, обрастају буково-јелове шуме које представљају ретку појаву у овом делу Србије. Васкуларна флора Србије броји 3662 таксона у рангу врста и подврста, а од тога је према прелиминарним истраживањима, у флори Ртња заступљено готово 18%, односно 644 таксона. Претпоставља се да број врста и подврста на подручју Специјалног резервата природе „Ртањ“ није коначан и да се може повећати за 150-200, што говори о значају овог релативно малог простора у Србији.

Пашњачке фитоценозе велике флористичке разноврсности, са присуством ендемичних и реликтних врста, представљају један од најкарактеристичнијих центара диверзитета источне Србије. Такође, Ртањ је станиште врста које се сматрају строго заштићеним врстама у флори Србије.

На Ртњу, налазе се врсте српска рамонда, ртањска метвица, каћунак смрдљиви, каћун, мушки божур, алпска павит, планинска саса, велемун, кохова линцура. Наведене врсте заштићене су као строго заштићене врсте, а шумски љиљан, каћунак мали, степски бадем су заштићене врсте.

Само на Ртњу расте изузетно ретка и ендемична врста Nepeta rtanjensis. Од лековитих врста издваја се и ртањски чај.

Ртањ, као типично планинско станиште, карактерише и присуство великог броја врста птица. За сада је евидентирано 89 врста, што сигурно није коначан број. Готово половина евидентираних врста (45%) заштићене су као строго заштићене врсте - Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених врста биљака, животиња и гљива, док су 93% (83 врсте) гнездарице.

У фауни сисара планине Ртањ посебно се истиче фауна слепих мишева са регистрованих 20 врста, што чини 2/3 укупног броја регистрованих врста слепих мишева Србије. Иако су националним законодавством, све врсте биљака заштићене као строго заштићене врсте, значај планине Ртањ огледа се и у присуству три врсте слепих мишева: велики, мали и јужни потковичар, који су на листи глобално угрожених врста.

Водотокови подножја планине Ртањ значајни су због присуства аутохтоних врста риба (поточна пастрмка, поточна мрена, кркуша...), док су у Врмџанском језеру регистроване потпуно изоловане популације риба, интересантне са аспекта еволутивних промена.

Присуство великог броја представника батрахофауне, као и чињеница да се високопланинска врста - планински мрмољак, може пронаћи по ободу планине, недвосмислено указује да је подручје планине Ртањ значајно станиште водоземаца и гмизаваца. Истовремено, степска станишта Ртња представљају нови локалитет у распрострањењу кратконогог гуштера на територији Србије, који је заштићен као строго заштићена врста.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.