Завод за заштиту
природе Србије

MИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Министарство заштите животне средине

Покренута израда Плана управљања простором манастира Студеница

У организацији Републичког завода за заштиту споменика културе и манастира Студеница одржана је, у периоду од 05. до 06. новембра, у конаку манастира, радионица поводом израде Плана управљања за културно добро Манастир Студеница, које је 1986. године уписано на UNESCO Листу светске природне и културне баштине.

Радионица је одржана са циљем да се, током заједничког рада и отворене дискусије, одреде приоритети плана управљања, и да се дефинишу будуће активности и управљачка структура.

Овим поводом, окупили су се су чланови стручног тима Републичког завода, представници локалне самоуправе – општине Краљево, Манастира Студеница, месне заједнице и невладиног сектора, координатори задужени за културна добра која се налазе на прелиминарној Листи светске баштине и ЈП „Србијашуме“ као управљачи Парка природе „Голија“. На састанку су учествовали и представници Завода за заштиту природе Србије: Биљана Крстески, координатор за заштићена подручја, Драгана Петраш, просторни планер и Наташа Панић, руководилац Групе за образовно-издавачку делатност и комуникације.

Рад скупа отворили су игуман манастира Студеница Архимадрит др Тихон (Ракићевић) излагањем на тему „Манастир Студеница као културно добро у односу на Студенички типик Св. Саве“, др Невена Дебељовић Ристић, руководилац Стручног тима за израду Плана управљања, која је говорила на тему „Сакрални пејсаж манастира Студеница – изазови управљања заштићеним подручјем“, Сања Кесић Ристић, историчар уметности и члан Стручног тима, са темом „Вредности и значај културног добра – Манастир Студеница“, као и мр Стојанка Самарџић, конзерватор рестауратор сликарства, члан Стручног тима, која је представила тему „Преглед конзерваторско-рестаураторских радова на живопису у Богородичиној цркви у Студеници“. Представљене теме биле су део прве сесије скупа: Основне вредности манастира Студеница.

Полазећи од значаја активности и ангожавања Завода за заштиту природе Србије за заштићено подручје манастира Студеница, у уводним излагањима, којимa су дате смернице за дискусију, стручни сарадници Завода Биљана Крстески и Наташа Панић одржале су презентацију на тему „UNESCO Резерват биосфере Голија-Студеница: заштита и модел управљања“

Поред представника Завода, уводна предавања у оквиру сесије Управљање добрима уписаним на листу UNESCO Светске баштине, oдржали су и: Владимир Џанић, историчар уметности и Focal Point за UNESCO непокретно културно наслеђе, који је одржао презентацију „План управљања за манастир Студеницу и резерват биосфере „Голија-Студеница“ у светлу UNESCO политике одрживог развоја“ и др Милица Добричић, просторни планер, руководилац групе за Просторни план посебне намене у Министарству грађевинарства, која је говорила на тему „Однос просторног плана и Плана управљања за културно добро манастир Студеница“. О укључивању планинарских и других спортских друштава у гашење шумских пожара говорио је Милутин Вукосављевић, командант штаба Ватрогасног савеза Србије, док је демографске одлике становништа на Голији представила Ана Грбовић, председник Планинске заједнице становника Парка природе „Голија“. Упутство за рад по групама и дискусију представљало је излагање археолога, члана Стручног тима, мр Маје Ђорђевић, која је прзентовала „Увод у процес израде Плана управљања – приступ и методологија“.

Одређивање приоритета у плану управљања реализовано је кроз групни рад, у коме је основу за дефинисање будућих активности и пројеката и управљачке и организационе структуре, представљала анализа снага, могућности, слабости и претњи применом SWOT технике. У оквиру aнализе, као главне предности за разој локалних заједница у ширем окружењу манастира, виђен је значај који има манастир Студеница, као културно-духовни центар од националног значаја, и природни ресурси Парка природе и Резервата биосфере, чијим управљањем се може допринети превазилажењу слабости у вези са депопулацијом простора и инфраструктурним проблемима локалних заједница, како би се ојачала настојања у развоју сеоског туризма и пољопривредној производњи. Уједно је истакнута потреба да се Управљачким програмима јачају образовни капацитети локалног становиштва на овом пољу, као и јачање свести о вредностима и потенцијалима које ово подручје има као део светског наслеђа кроз програме UNESCO „Човек и биосфера“ (МAB) и Светско културно наслеђе (World Cultural Heritage).

Учесницима скупа организатори су представили резултате конзерваторско-рестаураторских радова на фрескама у Богородичиној цркви, и најновије презентације вредности манастира кроз дигитални обилазак Студенице.

© Завод за заштиту природе Србије - Сва права задржана. Израда сајта: Кио д.о.о.